|
VESELINOV NA PRESS-u: Srbijanske partije koje su ušle u novi parlament Srbije moraju sastaviti novu vladu, jer su yahtevale i dobile vanredne izbore. Ta vlada će biti beogradska, jer osim beogradskih partija u parlamentu nema drugih. Sada te stranke ne mogu bežati od odgovornosti pred narodom i nećkati se oko toga sa kim hoće u vladu, a sa kime neće. Htele su vlast, i moraju je preuzeti. U suprotnom, nastaviće da vlada stara Živkovićeva vlada, koja je bez legitimiteta, a novi vanredni izbori bi se održali do leta u još većoj političkoj krizi i još većim naletom desnice. Nova Skupština Srbije, izabrana po izbornom zakonu Tome Nikolića iz 1999. godine, rađenog po ruskom uzoru, nema narodni legitimitet it dva razloga: Prvi, ona ne predstavlja bar 50% biračkog tela (nije izašlo 40% birača, a nisu ušle i stranke koje su osvojile do 5% glasova); Drugo, ona je antivojvođanska i antimanjinska. Ona će biti još veći izvor diskriminacije, sukoba i napetosti u zemlji, jer otvoreno pokazuje gospodstvo Beograda i Srbijanaca nad Vojvodinom i naconalnim manjinama. U njoj nema vojvođanskih stranaka i stranaka koje zastupaju Mađare, Bošnjake i druge narode. Za ovu diskriminaciju snose odgovornost sve stranke koje su pristale na izborni zakon i zavele diktaturu Beograda. Dobili smo srbijansku, a ne narodnu skupštinu. Čanku, Kasi i Ljajiću su nedostajali glasovi Koalicije Vojvodina da preskoče cenzus od 5% glasova. Mi smo im nudili Vojvođanski blok, i da su pristali na njega nova Skupština Srbije bi imala poslanike iz Vojvodine. Političko slepilo se ne isplati, a zbog njega su glasovi Čankove koalicije otišli Šešeljevim radikalima i Koštunicinim nacionalistima, koji su zajedno dobili 10 poslaničkih mandata više nego što bi ih imali sa samo svojim glasovima. Za ovo se u narodu snosi politička odgovornost. U Pančevu, 30. decembra 2003. godine Informativna služba PATA KARTA U SRBIJI Nastala je pata karta u Srbiji. Jednostranačke vlade ne može biti, a teško da se može obrazovati i koaliciona vlada. Krivicu za ovo snose beogradske stranke koje su zahtevale vanredne izbore i potkopavale vladu Srbije. Posebnu odgovornost snosi DSS koji je na ovim izborima dobio svega nekoliko poslanika više nego što je imao u DOS-u 2000.godine, a ipak najavljuje da neće u vlast. Umesto stabilnosti i nastavka reformi, dobili smo krizu vlade. Nije nemoguće da Živkovićeva vlada preživi ove izbore i nastavi sa radom do sledećih vanrednih izbora u maju, ili junu 2004. Mi zahtevamo da novi parlament Srbije donese novi izborni zakon koji će vojvodjanskim strankama i nacionalnim manjinama omogućiti da udju u Skupštinu i učestvuju u obrazovanju vlade. Svu vlast su sada prigrabile srbijanske stranke. Skupština Srbije je “kusa” jer u njoj nema manjih stranaka koje su osvojile 450 hiljada glasova, a zbog izbornog zakona nemaju nijednog poslanika. Sada je još jasnije da one nisu smele pristati na diskriminaciju i legitimisati novu Skupštinu Srbije. Medju njima su posebnu grešku napravile vojvodjanske partije koje su se prevarile i krenule u izbornu trku, jer u Skupštinu nisu ušle, a dale su, u preraspodeli glasova, najmanje 11 mandata radikalima i Koštunici. Protivnici Vojvodine su se “nahranili” glasovima Vojvodjana. Vreme je za rekonstituisanje vojvodjanskih snaga i pravi vojvodjanski izborni blok. U Pančevu, 29.dec.2003. PREDSEDNIK KOALICIJE VOJVODINA VESELINOV NA PRESS-u: ZAKON O POREZU NA EKSTRA PROFIT JE PREVARA NARODA U KORIST NOVIH REKETAŠA. Zakon o porezu na ekstra profit je izmislio jedan od podpredsednika vlade Srbije, koji je kasnije morao da podnese ostavku. Taj zakon je bio prevara naroda. Njime su selektivno reketirani pojedini bogataši u zemlji koji su se ovajdili u neobičnim poslovima sa državom tokom 90-tih godina. Ko je od njih platio mito, nije bio oporezovan. Karići nisu to hteli i uništena im je Astra banka koja je platila porez za Mobtel. Njihova banka je i jedino značajno preduzeće koje je porez platilo. Marjanovićev « Progres», recimo, nije ništa platio, a zna se ko je bio monopolski državni izvoznik pšenice. Svi bogataši iz SPS-a i JUL-a, srećno su preživeli. Vlada Srbije je ispravno vratila novac Mobtelu. Vrhovni sud Srbije je doneo pravednu odluku. Astra banku su uništili neki pojedinci iz bivše savezne vlade koji su sada u izbornoj kampanji, a vezani su za aferu sa Nacionalnom štedionicom Srbije. Oni su zatvarali i druge banke da bi otvorili prostor za svoju Nacionalnu štedionicu. A ti pojedinci, i drugi političari, donedavno toliko grlati borci za narodna prava, sada troše milione evra na reklamiranje svojih stranaka, a da nikome ne objašnjavaju odakle im toliki novac. Većina njih se ne usudjuje da brani Zakon o porezu na ekstra profit, jer znaju da bi i oni mogli doći na red za neki novi zakon o ekstra oporezivanju. Zakon o porezu na ekstra profit je danas toliko kompromitovan da u njega ne bi verovao ni Robin Hud. Sa njim se ubogaljila i vlada Srbije i verovatno će odustati od njegove primene. I sa pravnog stanovišta taj zakon je sporan, i to ne zato što je po prirodi revanšistički, već zato što je retroaktivan. On kažnjava gradjane za stečeni novac iz prošlosti, kada taj način sticanja novca nije bio kažnjiv. Retroaktivne zakone treba zabraniti ustavom, ali kriminalce, koji su novac i imovinu stekli nezakonitim putem treba dati na sud. Kod nas u protekle tri godine to se nije dogodilo. Niti im se sudilo, niti su platili porez na ekstra profit. Ni nova vlada to neće rešiti, jer će biti sastavljena od onih koji su Zakon o porezu na ekstra profit stvorili, izdali narod i obogatili se. U Pančevu, 23.dec.2003. INFORMATIVNA SLUŽBA VESELINOV NA PRESS-u KAŽE: VELIKE PARTIJE MORAJU UĆI U VLADU I NEMAJU PRAVO DA IZAZIVAJU KRIZU. Nijedna velika stranka koja izlazi na izbore 28.decembra, 2003.godine nema pravo da odbije da udje u vladu. Ove partije su zahtevale vanredne izbore i moraju obrazovati vladu, jer se država ne može ostaviti u krizi i neredu. Ko je hteo vlast, mora u vladu. Tim pre što su se ove partije prećutno dogovorile da sa izbora odstrane vojvodjanske stranke i stranke nacionalnih manjina kako bi lakše podelile plen. One moraju preuzeti odgovornost za nastavak reformi u zemlji, i u januaru 2004. obrazovati koalicionu vladu, jer nijedna partija neće imati većinu poslanika u Skupštini Srbije. Zato mi osudjujemo izjave Koštunice iz DSS i nekih rukovodilaca iz DS koji već sada govore da uzaludno birači izlaze na izbore, jer će one teško sklopiti sporazum o zajedničkoj vladi. To je neodgovorno kockanje sa stabilnošću zemlje, a zima je, narod traži posla i hleba. Nama je jasno da Srpska radikalna stranka nema nikakve izglede da samostalno obrazuje vladu, ali DSS, G-17 Plus i DS to zajedno moraju. Ako to ove partije ipak ne urade, prisiliće nas da za 60 dana izadjemo na nove vanredne izbore i produžiće nam agoniju, budući da se političko raspoloženje u zemlji neće menjati. Nije potrebno da stalno idemo na izbore da bi se uveravali da će na njih uvek izlaziti iste partije, nesposobne da se dogovore o zajedničkoj vladi. Mi zahtevamo vladu odmah, u januaru. U Pančevu, 9.decembar, 2003. INFORMATIVNA SLUŽBA VESELINOV NA PRESS-u: Koalicija Vojvodina se ne slaže sa inicijativom patrijarha Pavla da se Srbija proglasi za kraljevinu, iako veoma cenimo dragoceni doprinos uspostavljanju demokratije u zemlji, koji je Srpska pravoslavna crkva dala, pogotovo kod obaranja režima Slobodana Miloševića. Monarhija je potpuno zastarelo političko uredjenje u Evropi i predstavlja festivalsku dekoraciju nebitnu za napredak nekoliko preostalih kraljevina u njoj. Mi smo za republiku i vladavinu naroda, jer vlada i vlast moraju da se proveravaju na izborima i kontrolišu od strane gradjana. Niko ne može da po rodjenju ima doživotna, kao i nasledna prava na vlast i da time bude iznad naroda. Pokušaj da se zavede kraljevina doveo bi do krize cele države, do gradjanskih i nacionalnih sukoba, ugrozio bi autonomiju Vojvodine i zajedničku državu sa Crnom Gorom. Mi razumemo da je Aleksandar Karadjoredjević nezaposlen, ali to ne daje za pravo grupi rojalista oko njega da ga proglašavaju za kralja i da zahtevaju da se državni budžet poveća kako bi na grbači naroda mogli udobno da žive. Njihov zahtev da se narod uopšte ni ne pita na referendumu hoće li kraljevinu ili ne, već da se monarhija proglasi u nekakvoj zasebnoj ustavotvornoj skupštini, izraz je nepoverenja u narod i unapred govori kakva mu je sudbina namenjena. Obećanje Vuka Draškovića i Velimira Ilića da će čim dodju na vlast proglasiti Srbiju za kraljevinu je smešno, jer su se obojica borila na izborima da budu predsednici Republike Srbije. Drašković se dva puta kandidovao za predsednika, a Ilić jedanput. Nijedan ni drugi nisu u svojoj izbornoj kampanji obećavali da će uništiti vladavinu naroda i svu vlast predati porodici Karadjordjević. Njihove zahteve za vaspostavljanje kraljevine Srbije mi vidimo kao deo novog talasa zahteva za centralizacijom vlasti u Beogradu, ali ovoga puta opasnijim nego ranije, jer se sada ne zahteva da svu vlast u zemlji ima Beograd, već da deo vlasti ima i nekontrolisani kralj. To ne bi samo pogodilo autonomiju Vojvodine i razvijenu demokratiju u opštinskoj samoupravi, već bi smanjilo i prava svih gradjana u Srbiji na upravljanje u celoj državi. U Pančevu, 2.dec.2003. INFORMATIVNA SLUŽBA
|