Izbor iz štampe

dr Dragan Veselinov, republički ministar, o stanju i perspektivi domaće poljoprivrede

SETVA ĆE BITI ZAVRŠENA U OPTIMALNOM ROKU!

Setva je krenula na nekih preko 2 miliona hektara. Pšenica i kukuruz sejaće se u istom odnosu kao i predhodnih godina. Pšenica će biti posejana na blizu 700 hiljada hektara. Ako budemo imali prinos od 3 tone po hektaru, imaćemo pšenice i za izvoz, smatra ministar za poljoprivredu u republičkoj Vladi, dr Dragan Veselinov. U intervjuu za Danas Veselinov govori o prolećnoj setvi, čiji će rezultat, na jesen, dati odgovor na pitanje da li smo od prehrambene velesile iz 1910. godine postali "gladna država".

Danas: Tim za poljoprivredu G17plus tvrdi da nam predstoji "gladna godina". Šta vi mislite o tome.

dr Veselinov: Što se tiče tvrdnji stručnjaka G17 plus da će neminovno uslediti uvoz pšenice, ne mogu da se složim sa time, ali ni da osporim dok ne vidim kako će pšenica roditi. Takođe želim da kažem da će setva biti završena u optimalnom roku. Setva šećerne repe je negde već počela, a naš program je da se pod ovom kulturom nađe 60-70 hiljada hektara.

Danas: Da li će država otpisati dugove poljoprivrednika na ime poreza iz predhodne godine?

dr Veselinov: Seljaci duguju sredstva koja su uzeli na ime kredita iz programa za razvoj i revitalizaciju poljoprivrede i sela. Ti dugovi su reprogramirani, tako da će tek naredne godine biti u obavezi da ih vrate. A o porezu i reprogramu poreza Vlada se još nije izjasnila. O tome će se odlučivati kada se završi diskusija oko budžeta, za sada se pitanje otpisa tog duga nije postavilo, rešavaćemo ga naknadno.

Danas: Proizvođači već godinama nisu zadovoljni zaštitnom cenom pšenice. Planirate li da predložite Vladi povećanje cene?

dr Veselinov: Zaštitna cena pšenice je u domenu Savezne vlade i ona je 7,5 dinara. Republička nema pravo da vodi zaštitnu politiku, mada je cilj ministarstva da cena pšenice bude barem najniža svetska cena.

Danas: Šta ministarstvo čini da reguliše stanje nastalo puštanjem donatorskog šećera u slobodnu prodaju?

dr Veselinov: Mišljenje je ministarstva da šećer iz donacije treba da se smesti u Direkciju za robne rezerve, odnosno da ne ide u promet sve dok se ne prodaju domaće zalihe. No u vreme kada je donacija prihvaćena, a to je bilo u vreme Prelazne vlade, takav aranžman ni je napravljen i taj šećer je krenuo u slobodnu prodaju. Postoje mišljenja da bi smo povlačenjem šećera iz prodaje izazvali strane donatore protiv sebe. Kako će Vlada da postupi i da li će da prihvati mišljenje Ministarstva poljoprivrede teško mi je da kažem. Smatram da, u najmanju ruku, treba da se izjednače uslovi prodaje šećera iz donacije i domaćeg šećera, koji je zbog poreza na promet skuplji. Naravno, Ministarstvo za finansije nerado gleda na ukidanje poreza. Što se tiče najavljene donacije od 15 hiljada tona ulja, ono na svu sreću još nije stiglo, ali kad stigne mi ćemo odmah predložiti Vladi da se na ponovi stara greška sa šećerom, i da ulje odmah ode u Direkciju za robne rezerve. Određenje količine podeliće se u humanitarne svrhe bolnicama, obdaništima ili školama, ali to su male količine koje se i onako neće naći na tržištu, tako da neće uticati na njega.

Danas: Kako je regulisano pitanje međusobnih dugovanja NBJ i Direkcije za robne rezerve?

dr Veselinov: Jedno krupno pitanje koje mene zanima ostalo je nerešeno, a to je da je Centralna banka dužna da plati brašno koje je Prelazna vlada od novembra počela besplatno da deli privatnim i društvenim pekarama na temelju Dinkićevog obećanja da će iz prve naredne donacije to brašno biti plaćeno. Što se tiče dugova koje smo nasledili od predhodne vlasti, oni su mnogobrojni - i Centralne banke prema Direkciji i obrnuto.

Danas: Da li će se proizvođačima subvencionirati cene goriva?

dr Veselinov: Vlada je donela odluku o regresiranoj ceni goriva koje će zemljoradnici moći da kupuju po ceni od oko 24 dinara. Do te cene se došlo tako što se nafta pristigla donacijom iz Italije pomešala sa domaćom naftom i time joj se smanjila cena. Dakle, neće se, kako je ranije najavljivano, cana goriva umanjivati oslobađanjem od raznoraznih dažbina.

Danas: Na koji način Ministarstvo utiče na obnavljanje i eventualno povećanje stočnog fonda?

dr Veselinov: Ministarstvo će sve svoje snage upotrebiti da se stimuliše proizvodnja mleka. Ali što se mlekara tiče, za njih više nemamo novca. Premije za mleko ići će direktno u proizvodnju. Tako ćemo poboljšati proizvodnju i mesa i stočne hrane, i naravno, povećaće se izvoz. Smatram da izvoz mora da se podrži, ali subvencioniranje izvoznika je u nadležnosti Ministarstva za finansije. Subvencija treba da bude, ali u okviru pravila Evropske unije, kako nas ne bi optužili za stvaranje nelojalne konkurencije. Nama se otvaraju dobre mogućnosti za vraćanje na tržišta sa kojih smo, glupošću predhodne vlasti, proterani, budući da je poverenje stranih partnera u kvalitet našeg mesa i dalje veliko. Ove godine EU nam je odobrila kontigent od 9.975 tona mesa, za koji ne vidim razlog da ne bude ostvaren. Predhodna vlast nije pratila evropske trendove. Zbog toga mi danas imamo samo tri klanice koje zadovoljavaju evropske kriterijume, iako smo nekada imali preko deset. Treba reći da su u međuvremenu umnogome pooštreni kriterijumi koje klanice treba da zadovolje kako bi dobile licencu. Ali zadovoljiti te standarde može samo rastuća i sve bogatija zemlja. Stav je celokupne politike, ne samo Ministarstva ili Vlade da treba stremiti ka sticanju novca, povećanjem higijene, discipline, tehnike, organizacije rada i kontrola koje će zadovoljiti zapadne principe. Sve to zahteva mnogo vremena.

Danas: Vodoprivreda je takođe u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede. Verovatno ste razmišljali o ovom problemu.

dr Veselinov: Prvi zadatak u oblasti vodoprivrede je da izgradimo nove sisteme za navodnjavanje i da oživimo postojeće. U Srbiji se katastrofalno malo, jedva oko 1,7% obradivih površina navodnjava. Treba naglasiti da našoj javnosti nije dovoljno predočavana činjenica da je čitav sistem kanala Dunav - Tisa - Dunav, sistem za odvodnjavanje, u koji tek treba da se uloži, kako bi se preusmerio u sistem za navodnjavanje. U Vojvodini ima jako mnogo vode koja nam u ovom trenutku ničemu ne koristi. Da bi se to promenilo otvorićemo put inostranim ulaganjima u našu vodoprivredu.

Danas: Jedan od najvećih problema je nedostatak đubriva u zemlji. Hoće li se to stanje ispraviti?

dr Veselinov: Nebrigom vlasti, niskim zaštitnim cenama i trgovačkim monopolima, poljoprivredi se nisu vraćala sredstva, tako da ni poljoprivrednici nisu ulagali ni u mehanizaciju ni u đubrivo. Zbog toga danas imamo situaciju da nam je zemlja ispošćena i da treba nekoliko stotina hiljada tona đubriva kako bi se oporavila. Povratak đubriva uslediće već ove godine, jednim delom iz donacija, a drugim iz domaće proizvodnje i slobodnog uvoza. Ministarstvo je išlo na to da oko 100.000 tona đubriva ode u naturalnu razmenu. Žao nam je što smo toliko onemoćali da to više ne možemo da učinimo. Kamo sreće da smo na vlast došli pre 11 godina.

Danas: Kako stoji stvar sa utvrđivanjem pariteta?

dr Veselinov: Danas postoje naturalni pariteti na osnovu kojih se utvrđuje optimum u poljoprivredi. Lično sam više za opciju da to budu novčani pariteti, jer su oni neuporedivo likvidniji od naturalnih, ali to je nasleđena praksa u našoj zemlji zbog razorenog poverenja u dinar, tako da on praktično još nema svoju funkciju, a samim tim ni država nema mogućnost da pomoću novca reguliše osnovne paritete. Vraćanje poverenja seljaka u banke nije posao ovog Ministarstva. To je, u krajnjem slučaju, problem koji treba da se rešava na saveznom nivou, uz saradnju privrednih sudova i policije. Imovina banke koja je bankrotirala mora da ode na "doboš", a policija mora da objasni ko je odgovoran što je do propasti banke došlo. Na kraju, da bi se vratilo poverenje ljudi u državu i banke, mora najpre da se objasni ko je pokrao sedam milijardi dolara u ovoj zemlji. Dokle god policija ne pohvata lopuže neće biti dovoljno poverenja u banke.

DANAS, 12. 03. 2001.

NEXT >