Izbor iz štampe

KOVINSKE NOVINE 29.jun

DOS- JEDINA GARANCIJA STABILNOSTI

Ministar poljoprivrede dr Dragan Veselinov posetio Kovin

Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije i predsednik Koalicije Vojvodina, dr Dragan Veselinov, 07. juna je posetio Kovin. Tom prilikom primili su ga predsednik SO Kovin, dr Željko Rodić i Stevan Kolarević, predsednik IO SO Kovin, sa najbližim saradnicima. Posle toga održan je zatvoreni sastanak OO Koalicije Vojvodina zajedno sa liderom ove stranke. Između ova dva skupa, iskoristili smo posetu dr Dragana Veselinova i sa njim upriličili blic razgovor o temama koje su u tom trenutku bile najaktuelnije.

• Jedan od sindikata je pokrenuo akciju blokade puteva, blokade upozorenja zbog situacije u agraru. Kakav je vaš odnos prema njihovim zahtevima, i njihovim pokušajima da ih ostvare?
• Pravo da vam kažem sve manje razumem njihove zahteve, a gotovo da nisam u stanju ni da kažem šta to oni hoće. Za mene je već u načelu problem sa tim sindikatom. To je stari sindikat, Miloševićev sindikat koji nikada nije imao petlju da izađe na ulicu, da protestuje protiv poljoprivredne politike u proteklih deset godina. Mirno je gledao kako direktori kradu kredite, kako direktori odnose novac, kako ne uplaćuju socijalno osiguranje, kako dižu kuće, kako troše novac, a sada posle smene vlasti, članovi tog sindikata su se osmelili, i sad oni nešto žele. E sad, šta oni žele?

Jedanput su došli kod mene tražeći da država da pomoć svim radnicima, iz tih propalih socijalističkih preduzeća, po 200 dm mesečno. Ja sam im kazao, ljudi, u budžetu takav novac ne postoji, a zbog toga što su vaša socijalistička preduzeća propala ne daje vam za pravo da dođete u žod nje tražite sada po 200 dm svakom. Uzmite motiku u ruke pa idite na njive i kopajte kukuruz. Dnevnica je 20 dm, pa će te tih 200 dm zaraditi za deset dana. Ne možete zbog toga što ste mirno gledali kako preduzeća propadaju, ćutali ste, sada hoćete da naplatite račun zbog svoje nemoći, straha i bilo čega u svom preduzeću, od nove vlade. To nema. Idite kod svog ćaće, pa od njega tražite tih 200 dm. Onda oni kažu, oni bi hteli da se otpišu dugovi njihovih preduzeća prema državi, ili da se reprogramiraju. Mi smo reprogramirali, oni kažu ne znamo. Kako ne znate, kada je nova vlada još pre dva i po meseca reprogramirala sve dugove svih socijalističkih preduzeća za robne rezerve. Prema tome svi programi su reprogramirani i to na više od dve godine, tako da će prva rata za dugove dospeti tek u decembru 2002. godine. Mi smo sada u junu, oni su bili kod mene još u aprilu, a druga rata će doći tek u decembru 2003. godine. To je izvanredna pomoć vašem preduzeću. Ne mora da se osvrće na dugove. Evo opraštamo ih za neko vreme. To je bila jedna stvar. Onda su zahtevali da se reši pitanje njihovog penzionog staža. Ja sam im rekao slušajte, hoćete sada da me ubeđujete kako vi niste znali da vaše preduzeće godinama ne plaća doprinos za penzijsko osiguranje. Pa svi smo znali za to . Što se onda niste bunili protiv Miloševića, tad kad ste mogli da zaustavite i da naterate preduzeća da uplate taj fond. Šta sad hoćete, da vam neko drugo preduzeće da pare, i država da vam da pare, da se uplati u penzioni fond. Kazao sam im, inače, da će to pitanje biti rešeno ne samo u socijalističkim preduzećima, već i u mnogim drugim društvenim preduzećima. Direktori su varali radnike, pa nisu uplaćivali, pa su taj novac nenamenski trošili itd. To će biti rešeno.

• Da li iz ovih vaših reči može da se zaključi, da je tu jasan politički prizvuk ovog sindikata?
• Ne verujem. Ja mislim da su to ljudi koji imaju prvo, zaostalu svest o ekonomiji, o društvu, o onome što se zbivalo proteklih godina. Direktori koji su bili kradljivci, barabe, dok je većina radnika u socijalističkim poljoprivrednim preduzećima to mirno gledala. Oni jednostavno ne mogu da se snađu u novim okolnostima. Oni misle, ne moramo da radimo, preduzeća ne moraju da vrate dugove... ali država, oni koji rade neka nam daju 200 dm. Pa šipak. To ne može da se dobije.
• Gospodine Veselinov, najaktuelnije pitanje u ovom trenutku je žetva strnina ječma, pšenice i ostalih žitarica. Šta je po vašem mišljenju učinjeno i šta se može očekivati na osnovu učinjenog, posejanog i na osnovu onoga što je vaša vlada donela i posle ove žetve, i u susret žetve?
• Cena pšenice je potpuno slobodna. Savezna vlada je objavila prihvatljivu, zaštitnu cenu, 25 pfeninga/kg. Ako tržišna bude iznad nje to će biti dobro. Ako slučajno padne na zaštitnu cenu, Republička vlada će morati da interveniše, i po zaštitnoj ceni otkupi sve ponuđene količine. Ne bude li slučajno dovoljno novca za to otvorićemo granice, i izvoz će ići, pod predpostavkom da je tamo cena viša od naše unutrašnje.

U slučaju da zemljoradnici ne budu zadovoljni zaštitnom cenom, otvorićemo granicu, kao što smo i govorili, pa ko nije zadovoljan unutrašnjom cenom neka ide napolje, na svetsko tržište.

• Što se političke situacije tiče, previranja su velika i česta. Kako vi vidite budućnost DOS-a?
• Mislim da je DOS jedina garancija političke stabilnosti u zemlji, i jedina garancija da se uspešno izvedu političke i ekonomske reforme. U tom smisluubeđen sam da će još i te kako, on još dugo da bude na našoj političkoj sceni.
• Govori se u poslednje vreme o raslojavanju DOS-a, na dve, tri grupacije?
• Nisam ja primetio takve grupacije. U DOS-u svako za sebe govori.
• Kako vidite Koaliciju Vojvodina u takođe, aktuelnim tendencijama na odvajanju Vojvodine od Srbije, odnosno Jugoslavije?
• Nema takvih tendencija.
• Kakvo je vaše stranačko opredeljenje prema takvim tendencijama?
• Pa nema takvih tendencija. Ja nisam primetio. To neki samo, izgleda samo jedan u Vojvodini hoće. On to više iz svog avanturizma. Ja u Vojvodini ne vidim da iko želi da se Vojvodina odvoji od Srbije. Takva tendencija ne postoji. Postoji nešto drzgo, a to je da se učvrsti jednistvo u Srbiji. Da svako bude gospodar svog hleba, i svog džepa. Raste političko uverenje u ogromnom delu građana Vojvodine, da je autonomija Vojvodine kao ekonomska, kao kulturna i prosvetna neminovna i to je tačno, i to će biti.
• U tom smislu, znači deluje i Koalicija Vojvodina?
• To je naš cilj, to je naš program.
• Vaše viđenje Koalicije Vojvodinau perspektivi?
• Ja verujem da je to već sada jedna od najuspešnijih političkih organizacija u Vojvodini, koja je sigurno izuzetno ugledna. Imamo rastuće međunarodne veze. Vrlo dobro sarađujemo sa svojim koalicionim partnerima, i sa političkim saradnicima izvan DOS-a. Ljudi shvataju da smo jedna izuzetno ozbiljna politička organizacija, koja veoma snažno i dobro saopštava naš program, i ravnopravni smo sa drugima. Mislim da će Koalicija Vojvodina biti stabilizacioni faktor u celoj Vojvodini. A bez snažne Vojvodine, nema snažne Srbije.

START 013 28. jun

TOMISLAV RANISAV, POSLANIK U SKUPŠTINI VOJVODINE
ZA AUTONOMIJU BEZ EKSPLOATACIJE

Lala po rođenju i opredeljenju. O Vojvodini treba da odlučuju Vojvođani. Južni Banat je zapostavljen. Veselinov i Čanak ne moraju da se vole.

Rođen 19. oktobra 1951. godine u Ilandži, opština Alibunar. Završio Tehničku školu, elektro odsek, u pančevu, a potom Vojnu akademiju KOV u Beogradu i kao odličan pitomac bio među prvih deset u rangu.

Bio u aktivnoj vojnoj službi do sredine 1997. godine, kada je penzionisan. Sada je član Glavnog odboraKoalicije Vojvodina i poslanik u Skupštini Vojvodine. Uz to vredan i uspešan domaćin.

• Start 013 - Zašto ste se opredelili da se bavite politikom, i to baš kroz angažovanje u Koaliciji Vojvodina?
• Ne bi baš moglo da se kaže da sam se opredelio za bavljenje politikom, jer smatram da se politikom bave profesionalni političari, a ja to nisam niti ću biti. Moje učešće u političkom životu ima dve odrednice. Jedna je želja da pomognem, koliko mogu, poljoprivrednicima u mom selu, a druga je bila svrgavanje režima Slobodana Miloševića.

S obzirom na to da sam penzionisan u 46. godini, smatrao sam da je rano da postanem potpuno pasivan i živim pravim penzionerskim životom. Činjenica je da je Vojvodina ekonomski eksploatisana poslednjih pedesetak godina, pa i ranije, od strane Beogradskih režima, a ja sam lala po rođenju i opredeljenju, uz to i srbin. Koalicija¸¸Vojvodina¸¸ je bila opoziciona partija bivšem režimu. U svom programu ima čvrsto opredeljenje za autonomiju Vojvodine u okviru Srbije, tako da je to sve koincidiralo sa mojim stavovima i gledanjem. I zbog toga sam tu.

• Start 013 – Vaš predsednik je i ministar poljoprivrede. Gde je uspešniji?
• Duže i bolje poznajem gospodina Veselinova kao predsednika koalicije ¸¸Vojvodina¸¸ nego kao monistra poljoprivrede u Vladi Republike Srbije.

kad se uzme u obzir da učestvujemo na svim nivoima vlasti, od savezne države do opština, može se reći da smo relativno uspešna stranka, a time i naš predsednik. U stranci, gospodin Veselinov uživa veliki autoritet, stečen znanjem, stručnošću imodnosu prema programskoj orijentaciji stranke.

O gospodinu Veselinovu kao ministru poljoprivrede u Vladi Republike Srbije, još je rano govoriti, a naročito donositi sud o njegovoj uspešnosti dok se ne završi bar jedan proizvodni ciklus u poljoprivredi.

Želeo bih da bude još uspešniji kao ministar poljoprivrede nego što je predsednik stranke, jer bi to bilo na dobrobit svih građana Srbije, a istovremeno bi doprinelo i većoj afirmaciji i i popularnosti i Koalicije ¸¸Vojvodina¸¸ i njegove lične, kao predsednika stranke.

• Start 013 – Za kakvu se vi Vojvodinu zalažete?
• Vojvođanima pripada trajno i neotuđivo pravo da suvereno odlučuju o Vojvodini i njenom položaju, da imaju zakonodavnu, izvršnu i sudsku samostalnost u državi Srbiji. To znači da bi trebalo da vojvođani sami raspolažu svojim prirodnim bogatstvom, državnom imovinom na svojoj teritoriji, fondovima penzijskog i zdravstvenog osiguranja, nauke, prosvete, kulture i dr, delom prihoda od carina, poreza, akciza, taksi i drugih javnih prihoda, zatim tu su kamate, prihodi od pokretne i nepokretne imovine u inostranstvu itd.

U istorijskom je interesu Vojvodine i Srbije da ostanu u jednoj državi i imaju zajedničko ime i državne simbole, uz istovremeno poštovanje nacionalnih prava svih naroda i zajednica, kao i ranopravnosti svih građana koji ut žive.

Jedinstvo Srbije i Vojvodine osiguralo bi se, pre svega, zajedničkom skupštinom u kojoj je sistem odlučivanja takav da ne može doći do preglasavanja i gospodarenja jedne teritorijalne jedinice nad drugom, već do ravnopravnog usaglašavanja zajedničke volje. U takvoj državi, Vojvodina bi sa Srbijom imala zajedničku skupštinu, vladu, vrhovni pravni akt i sud, odbranu, zajedničku valutu, narodnu banku, spoljnu politiku, opšte krivično zakonodavstvo, državnu policiju, carinu, novac, pasoše, tehničke i sanitarne standarde i drugo. Sve bi to počivalo na načelu ravnopravnosti i uzajamnosti, a Vojvodina bi učestvovala u finansiranju zajedničkih državnih službi u skladu sa svojim učešćem u ekonomskoj snazi zajedničke države.

Dakle, zalažem se za autonomnu Vojvodinu u okviru države Srbije, bogaru, demokratsku i savremenu evropsku regiju.

• Start 013 – Da li ste zadovoljni statusom koji naš okrug uživa u Pokrajini?
• U suštini, nisam zadovoljan. Mislim da su neki drugi delovi Vojvodine i kadrovski, a samim tim i na drugi, prepoznatljiv način, “ravnopravniji” od našeg okruga, najblaže rečeno.

Na nama je sad da tu višegodišnju nepravdu ispravimo.

BLIC, 27, jun 2001. g.

Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede u Vladi Srbije najavio slobodan izvoz pšenice

Beograd.- Država po prvi put neće imati monopol na otkup ovogodišnjeg roda pšenice niti će sprečavati slobodan izvoz ove robe, najavio na jučerašnjoj konferenciji za novinare Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije. U republičko budžetu obezbeđen je novac za otkup 600000 tona hlebnog zrna za robne rezerve po zaštitnoj ceni od 7,5 din/kg, ali seljaci mogu da se odluče da prodaju pšenicu bilo kome ko im ponudi veću cenu.

Očekuje se, kako je naveo Dragan Veselinov, republički ministar za poljoprivredu, žetva 2,6 mil. tona pšenice koju, na svu sreću, nisu u većoj meri ugrozile nedavne poplave i grad. Proizvođačima će za otkupljenu pšenicu odmah biti isplaćena prva rata u iznosu od 40%, a druga i treća u razmacima od mesec dana. Procena je da će za ove namene iz budžeta biti izdvojeno oko 4,2 miliona dinara.

Uskoro će, kako je obećao Slobodan Milosavljević, republički ministar za turizam i trgovinu, početi proizvodnja narodnog hleba od brašna tipa 850. Do sada je najjeftinija vrsta hleba pravljena od brađna tipa 650, ali je zbog lošeg kvaliteta više služio za ishranu stoke ili je ostajao neupotrebljen. Ova namirnica, naglasili su predstavnici Vlade, i ubuduće će biti jedini proizvod čija je cena pod kontrolom države.

POLITIKA, 27, jun 2001.g.

Pšenica će biti plaćena najkasnije za dva meseca

Prvi put posle deset godina pšenica će se otkupljivati bez štampanja novca, dakle iz realnih izvora, a vlada planira da ove godine od poljoprivrednih proizvođača otkupi ukupno 600000 tona pšenice. Novac namenjen poljorivrednicima biće zaštićen od inflacije i monetarnih udara, izjavio je juče ministar poljoprivrede Dragan Veselinov, na konferenciji za novinare, posle sednice republičke vlade.

Vlada će, prema njegovim rečima ove godine biti ravnopravan takmac u kupovini žita, a cena od 7,5 din/kg štitiće proizvođače. Planirano je da se odmah po kupovini žita proizvođačima isplati 40%, a ostatak u dve rate za ukupno dva meseca.

Nema monopola na otkup pšenice. Prvi put u poslednjih 50 godina imamo slobodno tržište poljoprivrednih proizvoda, ako izuzmemo polubeli hleb čiju cenu određuje Vlada, rekao je Veselinov i dodao da je u planu da se u zamenu za poljoprivredne mašine dobije još 50000 tona semenske i 100000tona merkantilne pšenice.

Juče je bilo reči i o još jednoj ideji vlade, a tiče se polubelog-narodnog hleba. Naime u planu je da se ubuduće ova kategorija hleba proizvodi od brašna tipa 850, umesto dosadašnjeg T 650. Novi narodni hleb juče su degustirali ministri i novinari, proizvela ga je Pekara KLAS. Cilj ovakve ideje je da bude dovoljno i ove vrste hleba i da bude dostupan svim građanima, a postoji i namera da se uvede standard kvaliteta.

PANČEVAC, 22. JUN

STEVAN UROŠEV, ČLAN IZVRŠNOG ODBORA SKUPŠTINE OPŠTINE PANČEVO, ZADUŽEN ZA PRIVREDU, PRIVATNO PREDUZETNIŠTVO I POLJOPRIVREDU

STRANI KAPITAL LEK ZA POSRNULU PRIVREDU

Daleko od toga da imam nešto protiv proizvošača, ali ne treba sada biti Robin Hud i štititi samo njih

• Pančevačka privreda je poslednju deceniju nekako preživela. Neophodan joj je oporavak i povratak na inostrano tržište. Da li se nešto promenilo u našoj opštini?
• Nakon 05. oktobra mnogi su mislili da će i privredna situacija u zemlji i našoj opštini biti mnogo bolja. Nažalost, sve to sporo ide i oni koji su očekivali brzi oporavak nisu bili u pravu i nije bilo realno. koreni krize su duboki. U poslednjih 12 godina stvari su išle samo nagore, nikako nabolje. Očekujem da se naša privreda oporavi tek donošenjem novih zakona o privatizaciji, privatnom preduzetništvu i preduećima. Kada ova zemlja čvrsto stane iza tih zakona, i privredi će krenuti. Napredak će biti spor, a tranzicija će za našu privredu biti teška i bolana. U Pančevu ima 36.000 zaposlenih, od toga oko 31.000 je u preivrednim delatnostima, 5.800 u vanprivredi, i još oko 4.800 radnika samostalno obavlja delatnost. Trenutno dohodak ostvaruje 23.500 radnika, 12.500 po raznim osnovama ne radi, a 18.000 je na Zavodu za tržište rada. To je i najveći problem Pančeva, ali ako ljudi ne prihvate tranziciju, taj broj će se i uvećati.
• Vi ste nadležni za tri oblasti u kojima ima mnogo problema. Koliko ste u mogućnosti da im pomognete da ih reše?
• Nadležnost mog resora u privredi su skoro nikakve. Očekujemo da će se novim zakonom o lokalnoj samoupravi ingerencije opština u društvenim i državnim preduzećima proširiti. Nažalost, nemamo nikakav uticaj na južnu zonu. Ona je zlo koje imamo, jer zasad samo zagašuje okolinu, a gradu veoma malo donosi. Moj stav je da moramo pomoći fabrikama da rade, a nakon toga uzeti novac za ekologiju. U južnoj zoni, zajedno sa starom UTVOM i STAKLAROM, zaposleno je oko 10.000 radnika, i ona direktno hranioko 40.000 ljudi, a indirektno više od 50% grada živi od nje. Ako nam AZOTARA stoji kao sada, dovićemo novi buvljak i nezaposlene na birou. Ljudi neće imati od čega da žive. teško će ući u tranziciju ako im država i grad ne pomognu.
• Republička vladaje, kako bi zaposlila prekobrojne, najavila otvaranje malih i srednjih preduzeća. Kako će se naša opština uključiti u ovaj proces?
• Grad se već sada opredelio za politiku otvaranja malih i srednjih preduzeća. U Opštini smo doneli odluke da neuređeno građevinsko zemljište delimo privatnim preduzetnicima, bukvalno jedan km2/1din, gde bi oni sami izgradili infrastrukturu, a jedini uslov je da zaposle najmanje 50 radnika. Omogućićemo im da za male pare uđu u biznis i trudiće se da tranzicija prođe što bezbolnije. Imamo velika preduzeća, poput UTVE, čiji su stručnjaci, nažalost, na buvljaku, a ne u fabričkim halama. Buvljak je doneo dosta problema, ali i nešto dobro, jer su ljudi koji su pstali bez posla uspeli da prežive i prehrane se. Nisu obijali prodavnice i automobile, već su radili na buvljaku. Nismo mi krivi što prethodna opštinska vlada to nije umela da unovči.
• Budite konkretniji.
• Trudimo se da legalizujemo sve tezge, da prodavci na buvljaku plaćaju porez i budu u istoj startnoj osnovi sa onima koji imaju prodavnive. Ne želimo da neko bude u povlašćenom, a neko u podređenom položaju. Nikakvim uredbama i naredbama ne možemo da rasteramo ljude sa buvljaka jer će se oni pojaviti na drugom mestu. Zato im moramo pomoći kako znamo i umemo, ali ćemo poštovati zakone. Niko od njih nije otišao na buvljak zato što voli da radi, već zato što ga je muka na to naterala.
• Formirani su i saveti za privredu i privatno preduzetništvo. Na poslednjoj sednici Saveta za privatno preduzetništvo, na kojoj je trebalo da se tumače novi poreski zakoni, pozivu se nisu odazvali nadležni iz opštinske uprave, južnobanatskog okruga i inspekcijskih službi. Zašto?
• Tačno. nisu se odazvali ni svi mediji. Rešili smo da uputimo oštru kritiku svima koji nisu došli i da ih pitamo da li žele da sarađuju sa nama i da li ih interesuje privatno preduzetništvo. Inače, saveti su tela koja treba da donose predloge i da savetuju mene kao člana Izvršmog odbora. Sve probleme treba da uobličimo i da ih prezentujemo. Republičkoj i Saveznoj vladi.
• Mala privreda je opstala i u godinama najteže krize.
• Ona je dala najveći dorinos za vreme izolacije. Veoma brzo se preusmeravala na druge proizvodne programe i zapošljavala nove radnike. Privatno preduzetništvo u Pančevu ima dugu tradiciju, a Udruženje zanatlija ove godine slavi 206 godina postojanja. Danas u maloj privredi ima oko 10000 zaposlenih, što nije zanemarljiv broj, pa je svakako treba podržati. Pravi procvat će doživeti u naredne tri-četiri godine, naravno kada se država malo više otvori prema svetu i kada se donesu pravi zakoni. U januaru je bilo 28 zahteva za otvaranje samostalnih radnji, a 15 za zatvaranje, a u aprilu 75 radnji je otvoreno, a 30 je zatvoreno. Dok smo bili pod blokadom, naši ljudi su navikli da trguju, ali ja podržavam proizvodnju i naročito sam pristalica prerađivačke industrije vezane za poljoprivredu. Ne smemo da dozvolimo da prodajemo sirovine, nego samo gotov proizvod. Samo tako možemo da zaradimo novac i da se probijemo u svet. Imamo najvažniji prirodni resurs-zemlju, odnosno poljoprivredu, koja je u vreme izolacije hranila narod i kojoj je sve uzimano, a 12 godina u nije ništa uloženo. Zato je poljoprivreda na kolenima i teško će se podići bez dodatnog kapitala. Mehanizacija je zastarela, oruđa za rad su još starija, a veliki problem je odvodnjavanje i navodnjavanje. Dok se u Vojvodini taj problem ne reši, poljoprivrednici će gledati u nebo i zavisiti od kiše i Boga.>
• Da li je sve spremno za žetvu pšenice i da li je zaštitna cena od 7,5din/kg realna?
• U opštini smo formirali krizne štabove za praćenje žetve i za zaštitu od požara. U poljoprivrednim preduzećima, kombajni su u dobrom stanju i nafta je obezbeđena. Individualni proizvođači stoje iza toga da je cena od 7,5din/kg niska. Cena pokriva troškove proizvodnje, ali ne donosi nikakvu zaradu. U poređenju sa ranijim godinama, kada su proizvođači bivali prevareni, putem prinudnog otkupa i zlatnika, ove godine stanje je, neću da kažem divno, ali zadovoljavajuće. Cena bi trebalo da bude veća, međutim, poljoprivrednici moraju da shvate da je naša država siromašna i da nema odakle da isplati više. Ne možemo da gledamo samo iz ugla proizvođača, nego i iz ugla države. Daleko od toga da imam nešto protiv proizvođača, ali ne treba sada biti Robin Hud i štititi samo njih. Ja sam u sredini, između proizvođača i Vlade, između čekića i nakovnja, i osluškujem i jednu i drugu stranu. Seljaci su dobili regresiranu naftu, pravu cenu kukuruza, imaju prava na kredite iz međunarodne donacije za mala i srednja postrojenja za navodnjavanje, i stvarno se u poljoprivredi dešava nešto mnogo bolje i progresivnije nego dosad. Ova godina će biti uspešna i očekujem da se dogodine poveća proizvodnja hrane i stočarstvo podigne na viši nivo. Perspektive su dobre, ali se ništa ne može preko noći.
• U sadašnjim uslovima ipak većini građana pokretanje i procvat proizvodnje izgleda kao bajka, a vi kao da u nju verujete?
• Da ne verujem u seba i pančevačku privredu, ne bih se prihvatio ovog posla. Ona je jedna od najjačih i sa najvećim obimom proiyvodnje u Jugoslaviji. Privreda zaista ima perspektivu, ali bez privatizacije i priliva stranog kapitala ne možemo da je pokrenemo. Industrija je poklekla i može da jojpomogne samo novac sa strane. Bez svežeg novca i dalje ćemo tavoriti i nećemo znati za šta radimo. Cena rada ne sme da bude kao sadašnja. Ja sam za tržišnu ekonomiju. Tržište mora da formira cenu, obim proizvodnje i asortiman, a ne, kao što se desilo u AZOTARI, da proizvodimo đubrivo i da ne znamo ko je krajnji korisnik
• U AZOTARI bi verovatno sve bilo drugačije da je na vreme startovala, da nije dozvoljen uvoz đubriva i da je cena gasa niža. Slažete li se?
• Da, bilo je mnogo pogrešnih poteza. Ako hoćemo jevtinu poljoprivrednu proizvodnju, moramo imati jevtino đubrivo, pa zato naš prirodni gas moramo da usmerimo ka AZOTARI i ostalim fabrikama. Nisam za to da se gas i struja koriste za grejanje jer imamo drva i ugalj. Dosta je ova zemlja vodila brigu samo o očuvanju socijalnog mira. Država mora da se okrene proizvodnji, da može radnik da zaradi i da plati sve račune. Naravno, mnogo očekujemo od donatorske konferencije i ona treba da bude finansijska inekcija koja će osvežiti privredu. Republičkoj vladi smo poslali nekoliko programa za Donatorsku konferenciju. Na primer, imamo privatne proizvođače koji su odlučili da ulažu u prerađivačku industriju. Mi ne možemo da proizvodimo televizore i automobile budući da je svet u tome daleko ispred nas. Treba da se borimo za ono što svet nema, a to su prirodni resursi, poljoprivreda. Imamo staklenik u Brestovcu koji je, nažalost, uništen i ne radi.
• Zimu su obeležili protesti protiv bivših radnika KONSTRUKTORA.
• KONSTRUKTOR je stara i još uvek vruća tema. Prema mojim saznanjima, dok je Nebojša Pandurov bio stečajni upravnik dešavale su se raznorazne mahinacije i pronevere i, koliko znam, protiv njega je pokrenut krivični postupak. Želeo bih samo da svako radi svoj posao, da se promene ljudi u sudstvu i SUP-u, odnosno oni koji su bili ozloglašeni. Dok ne budu smenjeni oni koji su nam zagorčavali život ovih godina, nigde neće biti bolje. Sada je v.d. direktora Dušan Konstantinović i radnici su se okrenuli i protiv njega. On odlučije koga će pozvati na posao. Prošla su vremena udaranja rukom o sto i odlaska u komitet po mišljenje. Mnogo dobroga se dešava u preduzeću, ne kažem da je stanje idealno, ali svaki pomak mnogo znači.
• Osnovan je i BIZNIS KLUB, ali se o njemu malo čuje.
• BIZNIS KLUB je nevladina, neprofitna i nepartijska organizacija privrednika Pančeva. Otvoren je za sve zainteresovane. Privrednici treba da od međusobne trgovine izdvajaju od 0,1% do 1% , i to na dobrobit ovog grada. Novac još ne stiže jer nemamo otvoren žiro račun. procedura za orvaranje računa je teška jer treba da preduzeća svih 15 osnivača na isti dan budu likvidna u ZOP-u. Verujem da će zaživeti do kraja.
• Na kraju, i pitanje koje svima postavljamo. Da li podržavate vraćanje osnivačkih prava PANČEVCU?
• U Potpunosti sam za to da se PANČEVCU vrate osnivačka prava. Smatram da on mora da bude nezavisan, a ne da mu opština bude osnivač.

BLIC, 22. JUN

Saradnja po automatizmu DOS o midalitetima izručenja Tribunalu

Veselinov: Važno je ratosiljati se Miloševića

Manje je važno na koji način će se sarađivati sa sudom u Hagu, od toga da se ratosiljamo zločinca.

Naše obaveze, ni naše namere nisu nikakva tajna i što se mnogih među nama tiče Miloševiću nije mesto među nama, kao ni mnogima koji su sa njim bili.

DANAS, 22.06

VESELINOV : Ukidanje rumunskih taksi na proizvode iz SRJ?

Bukurešt.- Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Veselinov izjavio je za Tanjug da je tokom njegove posete Rumuniji dogovoreno da se obrazuje mešovita komisija koja će izraditi tekst sporazuma o ukidanju rumunskih taksi na poljoprivredne i prehrambene proizvode iz Srbije, odnosno Jugoslavije. Time bi Rumunija, prema njegovim rečima, olakšala jugoslovenski izvoz, jer zbog duge izolacije, SRJ još ima probleme u međunarodnoj trgovini.

Ministar poljoprivrede Srbije je predložio predsedniku Jonu Ilijeskuu da Banat postane evropska regija što bi građanima sa tog područja omogući-

lo da prelaze granicu bez pasoša samo uz ličnu kartu. Ideja je primljena sa velikim interesovanjem.

Veselinov je predložio da rumunski zakon omogući našim građanima da, traktorima i agrarnom mehanizacijom, prelaze granicu, i da slobodno rade na rumunskoj strani, jer Rumuniji nedostaje mehanizacija, a da mi omogućimo rumunskim građanima da rade na našim njivama, i da se legalno zapošljavaju.

Rumunski ministar poljoprivrede Ilije Sarbu je naglasio ogroman interes Rumunije da iz Srbije uvozi kvalitetno seme i semenski materijal za priplodnu stoku, jer naš sused ne raspolaže zadovoljavajućim količinama.

PREDSTAVNICI PATLAMENTARNE SKUPŠTINE EVROPE U BEOGRADU
Kako naslednice SFRJ izmiruju devizne štediše

Beograd.- Delegacija jugoslovenskog parlamenta i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, u kojoj Jugoslavija ima status specijalnog gosta, razmotrile su juče u Beogradu mogućnosti za rešavanje nekih otvorenih pitanja između zemalja naslednica SFRJ, posebno vezanih za bankarstvo i staru deviznu štednju.

Šef evropske delegacije, koja boravi u dvodnevnoj poseti Jugoslaviji, izvestilac i član Odbora za pravna pitanja i ljudska prava u Parlamentarnoj skupštini Erik Jirgens posebno se interesovao za zakonsku regulativu o deviznoj štednji, pošto delegacija Saveta Evrope u Jugoslaviji boravi zbog kompletiranja izveštaja o "obeštećenju nesolventnih štediša ranije Ljubljanske banke".

Prema Jirgensovim rečima, različiti su pristupi bivših jugoslovenskih republika načinu za rešavanje pitanja starih štediša u bankama koje se sada nalaze na teritoriji druge države.

Slovenija, naime, insistira da bi to trebalo da bude jedno od pitanja sukcesije, dok Hrvatska i Bosna i Hercegovina ističu stanovište da se to pitanje direktno tiče onih koji su deponovali novac i banaka.

Jirgens je naveo da bi to pitanje moglo da se posmatra i kao pitanje ljudskih prava – a, ako to nije, onda bi trebalo da ga rešava Međunarodni monetarni fond.

Jugoslovenska delegacija, koju je predvodio predsednik Odbora Veća građana za kreditno- monetarni sistem Dragan Veselinov, predočila je delegaciji Saveta Evrope da se jugoslovenski zakon o staroj deviznoj štednji odnosi na građane SRJ, a da je – kad je reč o bankama pre pretvaranja u akcionarska društva – osnivač bio odgovoran za transakcije i rezultate banke.

Parlamentarci Saveta Evrope će, kako je planirano, tokom dvodnevnog boravka u Beogradu razgovarati i sa predstavnicima Narodne banke Jugoslavije i saveznog ministarstva finansija.

BORBA, 12. jun 2001.

REPUBLIČKI MINISTAR POLJOPRIVREDE DRAGAN VESELINOV:
Država će braniti zaštitnu cenu pšenice

Rimski Šančevi.- Vlada republike Srbije učiniće sve da žetva i kupovina pšenice u julu nesmetano proteknu, izjavio je juče republički ministar za poljoprivredu, profesor dr Dragan Veselinov. Učestvujući na tradicionalnom “ Danu polja strnih žita “, koji organizuje novosadski naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo ( NIRP ), on je istakao da zemljoradnici “ neće ostati kratkih rukava". "Branićemo zaštitnu cenu od 7,5 din/kg pšenice prve klase, ali ne na monopolski način", dodao je Veselinov.

Ukoliko tržišna cena bude niža od pomenute, država će prema njegovim rečima kupiti sve ponuđene količine pšenice po zaštitnoj ceni. " Država neće smetati zemljoradnicima da prodaju pšenicu i po višim cenama od zaštitnih ukoliko to bude diktiralo tržište", istakao je Veselinov.

DR DRAGAN VESELINOV, REPUBLIČKI MINISTAR ZA POLJOPRIVREDU
POSTOJE TRGOVAČKI KLANOVI

Amerikanci su kupili tri miliona tona đubriva u Evropi, što je izazvalo nestašicu đubriva i zato je cena visoka

Republički ministar za poljoprivredu dr Dragan Veselinov osvrćući se na sve čeđće kritike domaćih proizvođača đubriva da se ono nekontrolisano uvozi i da guši domaću proizvodnju u izjavi za AZOTARINU TRIBINU je rekao: "Naprotiv. svim silama smo pokrenuli domaću proizvodnju. Već četvrtog dana, kada sam ušao u kancelariju Ministarstva bila je pokrenuta Azotara u Pančevu. U to vreme domaći kapaciteti nisu mogli da zadovolje naše prolećne potrebe za đubrivom. Otuda je usledio uvoz koji je i inače potpuno slobodan, kao i uvoz po osnovu japanske donacije. Danas sve naše fabrike rade a očekujemo da i fabrika u Prahovu pokrene proizvodnju."

Komentarišući visoku cenu gasa kao sirovine za dobijanje amonijaka, a potom i proizvodnju đubriva, Veselinov odgovara: "Podatak da je cena ruskog gasa na granici sa Mađarskom 90 dolara, a da se njegova cena od jugoslovensko- mađarske granice do Pančeva višestruko nadzida i iznosi 155 dolara, ja to ne znam. O tome najbolje razgovarajte u NIS-u. Ja se ne bavim industrijom, već poljoprivredom."

Na pitanje da li u našoj zemlji postoje jaki uvoznički lobiji i čije oni interese zastupaju dr Veselinov kratko odgovara: "Postoje razni trgovački klanovi."

Na molbu da prokomentariše velike zalihe đubriva u svih šest domaćih fabrika u najvećoj sezoni prodaje i primene na njivama što se do sada nikada u sezoni nije dogodilo ministar za poljoprivredu u Vladi Republike Srbije ističe: "Velike zalihe đubriva u našim fabrikama isključivo su zbog njihove visoke cene. Đubriva nisu skupa samo kod nas, već i u svetu. Amerikanci su kupili tri miliona tona đubriva u Evropi i to je izazvalo nestašicu đubriva i zato je cena previsoka."

AZOTARINA TRIBINA, 08. jun 2001.

Dragan Veselinov o denacionalizaciji
Umesto zemlje novac

Novi Sad. – U toku predstojećeg procesa denacionalizacije nekadašnji veleposednici svoju zemlju ne mogu dobiti nazad, ocenio je republički ministar poljoprivrede, de Dragan Veselinov. "Veliki kompleksi zemljišta moraju ostati u vlasništvu države, s tim da bivši vlasnici, odnosno njihovi naslednici, moraju biti obeštećeni, u novcu ili preko akcija. U suprotnom, upali bismo u ogromne probleme, sa kojima su se suočile neke bivše socijalističke zemlje, koje su požurile da vrate velike komplekse zemljišta, na kojima su izgrađeni mnogi infrastrukturni kapaciteti, pa su kao rezultat samo dobili novu gužvu. Ne vredi jednu nepravdu lečiti novom nepravdom ", obrazložio je Veselinov. On je takođe najavio da je u pripremi novi zakon o zadrzgarstvu, kojim će biti regulisan problem zadružne imovine, koja je svojevremeno ili bila udruživana zbog izgradnje ili proširenja kapaciteta šećerana, uljara, mlekara... ili je zadrugama nekim organizacionim promenama oduzeta bez naknade.

GLAS JAVNOSTI, 08. JUN 2001.

Novi Sad. – "Srbija i Vojvodina nisu taoci Crnogoraca, a pogotovo ne crnogorskih plemena. Ako oni hoće da se zatvore u rezervat, neka se onda druže sa Apačima i Komančima", izjavio je juče na konferenciji za novinare lider Koalicije Vojvodina, Dragan Veselinov.

"Naš cilj je otvaranje granica, integracija sa Evropom, a uslov za ostvarenje tog cilja je saradnja s Hagom. Tu DOS nije u dilemi. Ako SNP ne želi da sarađuje s međunarodnom zajednicom, snosiće odgovornost za osipanje jugoslovenske zaajednice. Naš interes je očuvanje države, ali ne s Crnom Gorom, koju predvode izolacionisti. Jer, ne nameravamo da zbog Miloševića i ratnih zločinaca osudimo Srbiju na propadanje i obnovu neprijateljstva sa svetom", kategoričan je Veselinov.

BORBA, POLITIKA, NOVOSTI, 07, JUN 2001.

REPUBLIČKI MINISTAR POLJOPRIVREDE POSETIO " STARI TAMIŠ
ZEMLJA OSTAJE BLAGO DRŽAVE

Vlada neće dozvoliti rasparčavanje zemlje društvenih gazdinstava. Stranac može da kupi obrtni kapital, ali ne i njivu i livadu.

Osnovno pitanje uoči pretresavanja i usvajanja novog zakona o privatizaciji je kakva će biti sudbina poljoprivrednih preduzeća, odnosno da li će se zemljište naći na "pijaci". Preciznije, u čijem će vlasništvu biti njive ukoliko strani kapital uđe u neko poljoprivredno dobro. Nedoumicu je razrešio prof.dr. Dragan Veselinov, republički ministar poljoprivrede, kada je 24. maja posetio poljoprivredno dobro " Stari Tamiš ". On je u razgovoru sa direktorom Slobodanom Slovićem i njegovim saradnicima podvukao da preduzeće neće biti privatno, i dodao da je privatizacija neminovnost jer se ne može ići u Evropu a da se ekonomski sistem ne promeni.

Dijamanti poljoprivrede

Vlada neće dozvoliti da se zemlja parceliše. Smatramo da su table koje su dosad kreirane u Vojvodini dijamanri naše poljoprivrede. Bila bi prava katastrofa ponoviti greške Mađara i nekih drugih koji su dozvolili da se velike površine parcelišu. Zatim, nećemo dozvoliti da privatizacija bude iskorišćena za obračun sa radnicima ili da bude put za zatvaranje preduzeća. Privatizacija da, ali i ulaganje u preduzeće. Prema tome, ko god kupi preduzeće, neće moći da ga zatvori i biće, po zakonu, obavezan da ulaže u njega. Novac kojim je preduzeće kupljeno ide državi, ali to je poseban predmet rasprave - precizirao je Veselinov, dodajući da Vlada neće dozvoliti nikakvu političku zloupotrebu privatizacije, niti pokušaj da se ona iskoristi za izaizvanje ekonomskog nereda u zemlji.
Sporno pitanje, za koje ni u Vladi ne postoji raspoloženje, jeste da se zemljište vrati bivšim vlasnicima i njihovim potomcima. Prisutna je samo velika volja da budu finansijski isplaćeni, kako bi zemlja ostala cela. Isto tako, naš stav je da se zemlja ne može prodati strancu, ali obrtni kapital može. Zemljište ne pripada strancu, već ostaje blago države - rekao je Veselinov.

Najbolji u državi

Ministar se upoznao sa rezultatima poslovanja " Starog Tamiša " i istakao da je njegov zamenik Dragan Marković, koji je dugo u ovom poslu, potvrdio da je ovo preduzeće najbolje u državi. Direktor Slović je rekao da imaju 3.765 hektara obradivih površina, kao i farme svinja i goveda, i nastavio:

Sve je podešeno da obezbedimo hranu za stoku. Godišnje nam treba 21.000 tona stočne hrane. S naših površina obezbeđujemo 90% hrane, a ostalo kupujemo. prošle godine smo u svinjarstvu proizveli i prodali 26.000 tovljenika, a u ovoj godini smo dosad prodali 11.300. Imamo 280 krava i 580 junadi u tovu, kao i 1.154 govečeta. Prošle godine je mlečnost bila 6.300 litara po kravi, a proizvodnja u svinjarstvu blizu 20 tovljenika po krmači. Višegodišnji prinos pšenice je 6 tona po hektaru, kukuruza 8,5, soje i suncokreta po 2,9 tona, lucerke 8,5 t i šećerne repe 6 vagona.

Slović je istakao da, u ovako teškom vremenu, sve poslove obavljaju bez problema, da očekuju dobre rezultate, i najavio da će ulaganja iznositi oko 40 miliona dinara."Stari Tamiš" beleži uspehe, ali je problem, kako je napomenuo direktor, što su plate 260 radnika male. Koverte su u proseku bile " teške " 270 maraka, ali je u planu da u njima bude još 130 maraka. Zatim, preduzeće je za donatorsku konferenciju konkurisalo sa dva projekta ( obezbeđenje kvalitetne vode za navodnjavanje i projekat za proizvodnju suprasnih nazimica).

Slović je obrazložio da je za navodnjavanje najbolje rešenje dunavska voda, koja je udaljena 10 do 15 km. Za to je potreban magistralni vod koji bi se račvao, a koristi bi imali i ostali.

Ništa bez navodnjavanja

Veselinov je istakao da će Vlada učiniti sve da već u ovoj godini sa inostranim investitorima bude sklopljen prvi ugovor o ulaganju u obnovu irigacionih sistema, kao i o izgradnji novih. Vlada će nastojati i da krediti za tu namenu budu maksimalno povoljni. rekao je i da ga u julu čeka problem pšenice i da se svakog dana približavaju povoljnom rešenju, te da će u junu objaviti kako će ona biti otkupljivana. Dodao je i da će nova cena pšenice biti objavljena pre jesenje setve, naravno u skladu sa ostalim paritetima. Podvukao je da svakako neće biti kao ranije.

Slović smatra da je veoma bitno da dinar dobijen u julu vredi i sledeće godine. Ako tako bude, svako će znati šta i koliko da zaseje.

Sastanku su prisustvovali i Stevan Urošev, član Izvršnog odbora Skupštine opštine Pančevo, i Čedomir Nebrigić, predsednik Opštinskog odbora Koalicije Vojvodina. Nakon razgovora su obišli mašinski park i njive.

DOBRA VEST ZA POLJOPRIVREDNIKE
JEVTINIJI DIZEL ZA ŽETVU

Zahvaljujući donaciji italijanske vlade, poljoprivrednici će dizel gorivo za predstojeću žetvu pšenice i druge sezonske radove i ovog leta moći da nabave po regresiranoj ceni od 24 dinara za litar - izjavio je Dragan Veselinov, republički ministar poljoprivrede, na konferenciji za novinare održanoj 29. maja. On je dodao da će organizovana raspodela bonova početi sredinom juna.

Veselinov je rekao i da je ovih dana počela isplata avansa permija za zasejanu šećernu repu. Poljoprivrednicima će biti isplaćeno oko 150 miliona dinara, odnosno trećina ukupnog iznosa ( 25 para po kilogramu repe ), koji će dobiti na jesen, posle isporuke repe domaćim šećeranama.

MINISTAR POLOŽIO ISPIT

Ministar Veselinov je začas savladao upravljanje "čelindžerom". Nije bilo teško voziti automatizovani traktor vredan 300.000 maraka. Direktor Slović, koji je bio instruktor, rekao je da je ministar položio, ali da dozvolu neće dobiti jer je običaj kuće da " novajlija " odradi bar jednu sezonu. Međutim, pred ministrom je mnogo važniji ispit. Tema je poznata - žetva i otkup pšenice. Da li se dobro pripremio, nećemo nagađati. Saznaćemo uskoro.

PANČEVAC 01. JUN 2001.g

NEXT >