Izbor iz štampe

... Gost "Azotare" je bio i dr Dragan Veselinov, republički ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji je naglasio da je izuzetno srećan i kao Pančevac i kao ministar što je fabrika počela da radi, budući da od toga zavisi obezbeđenje sredstava za život oko 1.800 zaposlenih u "Azotari" i njihovih porodica.

- U Vladi Srbije ne želimo da početak proizvodnje bude samo intermeco u neradu, već da bude kontinuiran rad, što će biti i briga Vlade. Ne smemo dozvoliti neizvesne situacije koje su bile odlika predhodnog režima, zbog čije je neefikasnosti fabrika bila mrtva - istakao je Veselinov i dodao da će nakon starta "Azotare", prihrana i prolećna setva biti znatno bolje. Objasnio je da su "Azotaru" uspeli da stave u pogon velikom brzinom, uz čitav niz kombinacija. Naglasio je da je srećan što dim ne ide ka gradu i, kako je rekao, trebalo bi češće da ide na one čija je dužnost da više razmišljaju o budućnosti fabrike.

- To će da opomene sve nas u Vladi da bez budućnosti "Azotare" nema ni sigurne poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji. Od mineralnih đubriva zavisi budućnost njive - istakao je Veselinov. Precizirao je da će do 15. marta država uvesti još oko 65.000 tona đubriva, koje će, zajedno sa đubrivom iz strane pomoći, "Azotare" i zaliha Direkcije (oko 165.000 tona), biti podeljeno kroz naturalnu razmenu, a da se u slobodnoj prodaju nalazi još 35 do 40 hiljada tona. Sve to će biti dovoljno za prihranu i setvu.

Veselinov je ukazao da je Savezna vlada objavila da građani mogu uvoziti đubrivo, ali je naglasio da uvoz mora da odgovara ekonomskim okolnostima u zemlji, kako stabilnost rada domaćih fabrika ne bi bila dovedena u pitanje.

- Želimo da pomognemo da domaće fabrike stanu na noge, jer ne verujemo da su zastarele, da imamo lošiju radnu snagu od drugih, kao i da nismo sposobni da se borimo sa međunarodnom konkurencijom pod ravnopravnim okolnostima. Damping nećemo dozvoliti - precizirao je ministar.

PANČEVAC, 23.02.2001.

Na pitanje da li okolnosti vezane za upotrebu osiromašenog uranijuma mogu uticati na izvoz poljoprivrednih proizvoda, Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, kaže da zbog radijacije ne očekuje pad izvoza.

- Nemamo zagađenja terena, voda, šuma i vazduha, a o Kosovu neka sada vode računa UN. Meni je sada najvažnije da obezbedim što više đubriva i poboljšam paritete u poljoprivredi. U svakom slučaju podržaću dalja istraživanja, jer glasine mogu naneti štetu - kaže Veselinov.

BLIC NEWS, 07.02.2001.

DRAGAN VESELINOV
republički ministar za poljoprivredu

Pšenica po svetskoj ceni

Ako se "po jutru dan poznaje"- nakon konsolidacije Vlade Srbije sve je izvesnije da će agrarna politika u Srbiji konačno dobiti status koji joj odavno i po tradiciji pripada. O tome u kakvom je stanju ova grana privrededovoljno govori preživljavanje stanovnika uz pomoć donacija bez kojih bi mnoštvo ljudi gladovalo .otuda i prvo pitanje Draganu Veselinovu, novoizabranom republičkom ministru za poljoprivredu - šta donosi nova agrarna politika konkretno, s obzirom na predstojeće prolećne radove?

Dragan Veselinov: Dosada sam se gotovo isključivo time i bavio - pre svega kako da snabdemo seljake i primarnu proizvodnju đubrivom. Za sada smo uspeli da nađemo rešenje da od 190 hiljada tona, koliko nam je potrebno za februar i mart, zatvorimo konstrukciju za finansiranje 150 hiljada tona i tržimo rešenje za još 40 hiljada tona. U saradnji sa NBJ zatvorili smo konstrukciju finansiranja i rada pančevačke "Azotare" u februaru mesecu. Trebalo bi da se sretnem sa Mlađanom Dinkićem i dogovorimo nabavku đubriva u martu. Naime NBJ je dužna direkciji za robne rezerve oko 35 miliona marakai mislim da ćemo se dogovoriti da se taj novac isplati, pa ćemo imati novca za uvoz i za plaćanje ruskog gasa, potrebnog pančevačkoj "Azotari".

Ekonomist: U javnosti se za prolećnu setvu pominje svota od 47 milijardi dinara. Odakle?
D.V: Ne znam ko pominje tu cifru, ali ono što ćemo mi da učinimo je smanjivanje svih dadžbina na uvoz sredstava za poljoprivredu, smanjivanje unutrašnjih dadžbina, poreza na promet i na sve inpute, kao i smanjivanje poreza na imovinu i poreza na dohodak. Zapravo, smanjivanje troškova za poljoprivrednu proizvodju ojačaćemo kupovnu moć primarne proizvodnje i standard stanovništva.

Ekonomist: Znači li to i otpisivanje seljačkog duga na ime poreza iz predhodne sušne godine?
D.V: Da. Kao što kažete bilo je i suše, ali i onog iskonskog seljačkog otpora prema režimu koji je vodio u propast i mi iz ministarstva pred dilemom šta ćemo sa dugovima. Ja nisam u načelu sklon otpisivanju dugova, pre sam za reprogramiranje dugova, ali ako se pojavi takva opšta katastrofa kakva je bila prošlogodišnja suša - onda naravno nema mnogo da se razmišlja - pa mora da se ide i na otpis duga. Doduše, još nisam siguran. Morate priznati da tri dana ministrovanja nije neko vreme za sklapanje cele finansijske konstrukcije... za određivanje proporcije - koliko se otpisuje, koliko se reprogramira, a koliko mora da se plati.

Ekonomist: Seljaci se pitaju da li je to samo ministarsko obećanje ili je zbilja dac će se pšenica plaćati 35 pfeninga po kilogramu?
D.V: To mi je ciljna tačka, jer želim da cena pšenice u zemlji bude bar najniža svetska cena, a najniža svetska cena formira se u Roterdamu i iznosi moko 32 pfeninga. Mojan želja je da ta cena bude i kod nas, ako ne ove godine nastojaću da to bude 2002 godine. Za to mi je, ipak, potrebna stabilna osnovica, a svakako i malo jača industrija i trgovina nego što su danas.

Ekonomist: Izgleda da i ne računate na agrarni budžet?
D.V: Skoro da ste u pravu. Mučimo muku kako da isplatimo premije za mleko za februar i za mart, jer u budžetu o kojem smo se juče dogovorili u Vladi Srbije nema dovoljno novca ni za to. Reč je, zapravo, o prelaznom budžetu, to je zapravo interventni budžet, a pravi budžet bi trebalo da imamo tek u martu. Ovo što smo dobili kao prelazni budžet j3e oko 400 moliona dinara, što za iovako osiromašenu privredu skoro da nije ništa - obaveze samo za januar mesec su 85 miliona za premije za mleko ili 220 miliona dinara koje treba platiti u nazad. Tu nisu uračunate obaveze iz 1999. i 2000. godine koje se prebacuju za ovu godinu; praktično smo u minusu već u startu i moramo tražiti da se iz budžetskih rezervi prebaci deo sredstava na poljoprivredu kako bi smo mogli normalno da radimo. Ono što bih u ovom momentu mogao da obećam - to je da ćemo seljaku stvarati maksimalno dobre uslove za proizvodnju, jer bez dobrih traktora i adekvatne agrotehnike nema ni dobre proizvodnje. Taj strah od bogatog seljaka je prošlost, jer bez bogatog seljaka nema ni bogate države. Seljaku, međutim, država mora da daje odgovarajuću podršku, a ne da ga čerupa neusklađenim cenama. Svakako ne sme se smetnuti s uma ni zastarela oprema sa kojom se radi i tu ćemo nastojati da zainteresujemo inostrane isporučioce( naravno i domaće proizvođače agrarne opreme ukoliko su u mogućnosti) da se traktori, kombajni i druga prateća mašinerija daje na kredit pod povoljnim uslovima. Ja bih želeo da raspišemo međunarodni tender, videću da li je to moguće i pod kojim uslovima, želeo bih da se utrkuju inostrani isporučioci na našem terenu ko i pod kojim uslovima može da ponudi kredite. Bilo bi, recimo, dobro da se traktor kupuje va tri do pet godina kredita sa grejs periodom od bar jedne godine. To dalje znači da će povoljni krediti na inostranu opremu omogućiti da se obore domaće kamatne stope.

Ekonomist: Seljaci već godinama nisu zadoljni zaštitnom i otkupnom cenom osnovnih poljoprivrednih kultura, tvrdeći da su oštećeni. Kako to komentarišete?
D.V: Mislim da će seljaci biti zadovoljni paritetima koje mi nudimo, nyravno ništa besplatno ne može da se dobije. Država je jako siromašna i ne može da odobrava, recimo, besplatno đubrivo koje će az mnoge proizvođače biti skupo. Naravno, valja nastojati da se dopro+inese proizvodnoj strukturi s tendencijom intezivne proizvodnje. Kada govorimo o paritetima, istakao bih da jako povoljme paritete ne možemo da pogodimo, neke paritete koji postoje u Zapadnoj Evropi jednostavno nismo u stanju kreditiramo, da regresiramo takvom snagom, imamo slabašnu industriju (jedva 30 odsto kapaciteta u zemlji radi). Ja bih voleo kada bi moglo više da se pomogne seljacima, nadam sem da će cena nafte biti bar 30 odsto niža, jer ćemo izbaciti iz cene doprinos za puteve i neke druge stavke.

Ekonomist: Hoće li se praksa sa posrednicima u snabdevanju dizelom nastaviti?
D.V: Što se nas tiče, toga neće biti. Upravo sam danas iz lanca posrednika izbacio jednu privatnu agenciju koja je učestvovala u poslu. Bio je to za mnoge unosan posao, uključujući i neke zaposlene u ovom ministarstvu.

Ekonomist: Verovatno ste već razmišljali kako da pomognete i stočarima?
D.V: Mi ćemo voditi politiku slobodnog formiranja cena mesa, to je jedini način da oživi stočarstvo. Sada imamo manje svinja i goveda nego što smo imali 1910. godine. Teškoće sa kojima se stočari suočavaju desetak godina unazad naravno ne mogu da se prevaziđu preko noći. Međutim ako mhoćemo da jedemo meso - preduslov je sigurna i stabilna agrarna politika, što podrazumeva dovoljno hrane za stoku, a ne da se oslanjamo na donacije i tipujemo kada će i da li će doći do stočara. Za sada je sigurno da kukuruza do naredne berbe nećemo imati u dovoljnim količinama, obećane su nam donacije od 500 hiljada tona, 30 hiljada tona ribljeg brašna i oko 145 hiljada tonas sojine sačme, trebalo bi dac dobijemo i kabastu stočnu hranu. Pod takvim okolnostima nema smisla ni govoriti o stabilnom stočarstvu kakvo je bilo do 1990. godine, kada je izvoz svežeg mesa i prerađevina od mesa vredeo više od 400 miliona dolara i bio u funkciji daljeg razvoja stočarstva.

EKONOMIST, 05.02.2001.

NEXT >