Izbor iz štampe

PODRINSKI TELEGRAF 29.avgust, 2002.g.

Intervju: dr Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede
JESENJA SETVA BEZ KREDITA

Poljoprivreda naša stalna briga. Uskoro nacionalne laboratorije za kontrolu hrane. Jesenja setva tri puta manja od prolećne. Nema privatizacije zadruga, a ekstra – profit pod strogu kontrolu. Novac iz inostranstva za regulaciju vodotokova.

• Kada će poljoprivreda doći na dnevni red Vlade Srbije?
• Poljoprivreda je svaki dan na dnevnom redu na[e Vlade. Ona je jedna od na[ih glavnih prioriteta, i na[a stalna briga.
• G-dine ministre, koji koncept razvoja poljoprivrede ima vaše ministarstvo?
• Naša je želja da što više promenimo setvenu strukturu, da više bude industrijskog bilja, vošnjaka, da razvijamo stočarstvo, a da se smanjuje površina pod pšenicom. To je prvo. Drugo, da povećamo sigurnost u ishrani stanovništva, time, što ćemo, nadam se, već ove godine, krenuti na osnivanje nacionalnih laboratorija, koje će služiti da se kontrolišu svi proizvodi i sve što ulazi u poljoprivrednu proizvodnju. Dakle, đubriva, stočna hrana, hemikalije i drugo, kako bi proizvodi bili bezbedni, kako zbog nas, tako i zbog izvoza. Bez zdrave hrane ne možemo u svet. Zatim, mi sa budžrtom nemamo problema, sve što je obećano da se isplati, to isplaćujemo: i premije, i regrese, i pšenicu. Takođe, nemamo problema sa izvozom, ni sa uvozom, što se režima tiče. Od nelojalne konkurencije spolja zaštitili smo se velikim carinama i dodatnim taksama, a inače uvoz nam je potpuno slobodan i izvoz je slobodan. Kvota nema, izuzev jedne, za seme pšenice, a i ona će biti ukinuta.
• Koji su problemi urgentni u ovom trenutku?
• Finansijska oskudica: mi bismo želeli da se naš mali posed ukrupni, da bude ravan zapadnom, ali će za to trebati vremena. Najvažnije nam je da ta ograničena sredstva usmerimo na najvažnije kulture. A to ćemo uraditi tako da smanjimo kupovinu pšenice, možda čak i polovinu manje. razliku novca prebacićemo na industrijske kulture. Tako da nam je najvažniji zadatak da smanjimo štete od sitnog poseda.
• Setva je tu. kako se za nju pripremamo?
• Još se razmišlja socijalistički. Svak seje što hoće i koliko hoće. Što se države tiče, ona će dati krupnim korisnicima đubrivo na beskamatni kredit ( dizela na kredit nema ). Jesenja setva koja je tri puta manja od prolećne, neće biti nikakav problem. To nije nikakvo finansijsko opterećenje. Mnogi će seljaci ostaviti zemlju da leži do proleća kako bi išli na povrtarstvo i industrijske kulture.
• Kakva će biti sudbina poljoprivrednih dobara i zemljoradničkih zadruga u narednom periodu?
• Pa to se zna. Sva poljoprivredna dobra idu u privatizaciju. A zadruge ne idu u privatizaciju, one su udruženja privatnika, i već su privatne, sem veštačkih, koje sebe nazivaju zadrugama, a u stvari su to poljoprivredna dobra, koja imaju društvenu svojinu.
• Zadrugarstvo je, gospodine ministre, osnova razvoja poljoprivrede u svetu. zašto se kod nas nastavlja rušenje tog koncepta, i to svesno?
• To nije tačno. Mi nastojimo da podržimo zadrugarstvo, a ne da ga rušimo. Ali, na zapadu nije svuda zadrugarstvo osnova razvoja poljoprivrede. U Americi nije, u Engleskoj nije. U Italiji, u Francuskoj jeste, jer su i tamo mali posedi. Sve zavisi kako je koja zemlja imala istoriju. Spremili smo novi zakon o zadrugarstvu koji bi trebalo da harmonizuje zadružna pravila u skladu sa evropskim. I nije nemoguće da ove jeseni bude donet taj zakon u republičkom parlamentu.
• Kada će kod nas izaći zakon o zemljištu?
• Takav zakon već postoji. To je osnovica rada u poljoprivredi.
• Hoće li stranci moći da kupuju zemljište?
• Stranci ne mogu da kupuju naše zemljište. I neće moći. Moći će samo preko mešovitih firmi, gde će nosilac toga prava biti domaći kupac. Ne predviđamo da stranac može da kupi taj naš prirodni resurs. A kad uđemo u EU, onda ćemo videti. tada će svak moći da kupuje svuda sve i da se slobodno kreće. Ali će do tada mnogo vode Dunavom proteći.
• Kada će ući u proceduru programi, koji su prošle godine prijavljeni Ministarstvu za Donatorsku konferenciju?
• Vlada je osnovala Fond za razvoj Srbije. Za sada u Fondu ima sredstava za razvoj, ima sredstava i u bankama, ali su ti krediti skupi za poljoprivredu zato što je oskudica kreditinih sredstava u nas. Banke traže garancije, kako bi krediti bili sigurno vraćeni. Obaveza banaka za rezerve u Narodnoj banci su velike, pa su i kamate na kredite velike. To su nalozi MMF kako treba da se ponašamo, dok štednja građana ne uđe ponovo u banke. Dok se ne obnovi¸poverenje građana u banke i ne poveća štednja, neće biti dovoljno sredstava za kredite. Ima još negde oko šest – sedam milijardi maraka u džepovima i slamaricama.
• Zašto seljaci ne bi imali svoju zadružnu banku?
• Štedno – kreditne zadruge bile su nekada na selu glavne poluge razvoja. Ali su one uništene i mi planiramo ponovo da ih osnivamo. To će biti značajne poluge razvoja. Banke traže štednju od seljaka ( danas seljak nema šta da štedi ), ali mu nerado daju kredite, jer seljak nije firma. Zato bi bilo dobro da se seljaci udruže u štedno – kreditne zadruge i da preko njih traže od banaka kredite. A dobro je i da osnuju svoju zadružnu banku.
• Šta nam možete reći o ekstra – profitu, kojeg Uprava prihoda traži od zadruga?
• Zakon o ekstra – profitu biće stavljen uskoro van snage. Postignuta je saglasnost u Vladi Srbije da svi zahtevi za ekstra – profit u poljoprivredi zaslužuju pažnju u ministarstvu finansija. Sve zadruge, koje dobiju takva rešenja, treba da se obrate nama u vidu žalbe, a mi ćemo to proslediti ministarstvu finansija. Dogovoreno je da Uprava javnih prihoda blagonaklono se odnosi prema takvim slučajevima. Izuzev, ako neko nije stvarno zagazio u kriminal. Inače, taj zakon je već odigrao svoju ulogu. Ovih dana imali smo sreće sa poplavama, zahvaljujući dobro utvrđenim nasipima na Dunavu. Nije svuda u Vojvodini baš tako sjajno. Neke velike vode ne bi mogle da se zaustave i mnoge obalne utvrde treba popraviti. U Srbiji je još gore stanje, naročito u slivu reke Drine. Mi ćemo tražiti na jesen na donatorskoj konferenciji sredstva za regulisanje naših vodotokova i za izgradnju kanalske mreže i obaloutvrda. Od 1965.g., kad su bile velike poplave, i kad su izgrađeni mnogi odbrambeni nasipi na Dunavu i drugim rekama, nije ništa urađeno. Nadam se da ćemo dobiti sredstva za taj važan za nas posao i da ćemo ga obaviti u narednih nekoliko godina.

MINISTAR POLJOPRIVREDE DRAGAN VESELINOV U SLOVENIJI
Uskoro slobodna trgovina

Slovenija i SRJ su se praktično dogovorile o svim detaljima budućeg Sporazuma o slobodnoj trgovini poljoprivrednim i drugim proizvodima zmeđu dve zemlje, izjavili su danas u ljubljani srpski i slovenački minstri poljoprivrede Dragan Veselinov i France But.

Sporazum bi trebalo da stupi na snagu početkom iduće godine.

Liberalizacija trgovine obuhvatiće oko šest hiljada ili oko 90% proizvoda dveju privreda, koji će biti oslobođeni carine, posebnih taksi i količinskih ograničenja. Za 18 grupa proizvoda biće predviđen režim dogovorenih kvota. Saglasnost nije postignuta samo za četiri grupe proizvoda – meso, jestivo ulje, mlečni proizvodi i žive životinje.

Prema rečima ministra Buta to neće biti prepreka za sklapanje sporazuma. Mešovita komisija za njegovu pripremu sastaće se već u –septembru, kako bi pripremila nacrt dokumenta, a ratifikacija sporazumau parlamentima trebalo bi da usledi do kraja godine.

U vezi sa četiri grupe proizvoda o kojima nije postignuta saglasnost, ministar Veselinov je rekao da je to posledica činjenice da Srbija subvencionira proizvodnju mesa, jestivog ulja i mleka.

Veselinov je, takođe, naglasio da je zadovoljan rezultatima razgovora u Ljubljani, dogovorenom razmenom informacija i iskustava, te da je Srbija nakon desetogodišnje agonije otvorena kako za obnovu trgovine sa Slovenijom, tako i za slovenačke investicije, kojima se u Srbiji nude posebne olakšice.

Ministar But je izjavio, da brojna slovenačka preduzeća, posebno iz oblasti peradarstva, pića i mlečne industrije i nameru da prenesu proizvodnju u Srbiju i u njoj investiraju.

Srpski ministar Dragan Veselinov potvrdio je danas novinarima da je izvoz odnosno uvoz vina iz Slovenije u Srbiju uređen u okviru kvote, tako da će slovenački vinari moći godišnje izvoziti deset hiljada hektolitara vina u Srbiju, a jednaku količinu srpski vinari u Sloveniju.

POLITIKA 29. avgust, 2002.g.

Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Veselinov doputovao je danas na čelu delegacije ministarstva u zvaničnu posetu Sloveniji. Delegacija Srbije posetiće danas Lipicu, dok će sutra voditi zvanične razgovore s delegacijom slovenačkog Ministarstva za poljoprivredu.

ČETRDESETI MEĐUNARODNI SAJAM POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE U GORNJOJ RADGONI

Traktori IMT-a kao alva

Na četrdesetom Međunarodnom sajmu poljoprivrede i prehrambene industrije, koji se održava u Gornjoj radgoni od 24. do 31. avgusta, beogradski IMT prodao je sve izložene traktore.

• Za prva tri dana Industrija motora i traktora iz Novog Beograda prodala je svih sedam izloženih traktora od 39 do 77 KS – kaže direktor uvoza i izvoza Dragan galičić – Prošle godine izložili smo svega tri traktora koji su prvog dana bukvalno planuli. Ove godine povećali smo ponudu i to se pokazalo kao veoma dobro. raduje nas što se slovenački seljaci interesuju za naše traktore do sto konjskih snaga.

START 013 29.avgust, 2002.g.

PROF dr DRAGAN VESELINOV, PREDSEDNIK KOALICIJE VOJVODINA, MINISTAR POLJOPRIVREDE U VLADI SRBIJE

VLAST NAS NE KVARI

Zalažemo se za Srbiju kao jedinstvenu državu sa jednom granicom i sa jednim političkim i ekonomskim sistemom a za Vojvodinu zahtevamo regionalnu ekonomsku autonomiju koja nema politički smisao i ne vodi nikakvom otcepljenju Vojvodine

• START 013 – Podsećanja radi, u najkraćem o Koaliciji Vojvodina?
• Za nas Srbija je država, a Vojvodina je autonomija. Mi izvan autonomije ne idemo i ne tražimo nikakav opasan politički zahvat koji bi Vojvodinu trebalo politički da izjednači sa Srbijom i da uvede Srbe u novi bratoubilački rat. Parlamentarna smo partija na svim nivoima, u većem broju opština na teritoriji Vojvodine upravljamo, a u nekim ne sami, već sa drugim partijama. Mislim da smo očuvali potpuno čisti obraz bilo gde da smo na vlasti. Na račun Koalicije Vojvodina nije stigla nijedna optužba ni za kriminal, niti za mito, za korupciju. Mi nismo upleteni ni u kakve afere i, kada dođe do novih izbora, narod će znati da nas vlast nije pokvarila.
• Da li se Koalicija Vojvodina promenila od 5. oktobra, 2000?
• Razlika je u tome što smo do pre dve godine bili u opoziciji, a sada smo partija na vlasti. Ton kojim govorimo je drugačiji. Jer, kada ste na vlasti, ne možete istom jačinom tona govoriti o nekim pitanjima kao kada ste u opoziciji. Ali se naša prva briga ni u čemu nije promenila. To je uspostavljanje, što je već delimično učinjeno, onda unapređenje autonomije Vojvodine. Još dok smo bili u opoziciji, zajedno sa drugim partijama sa kojima smo DOS formirali, izborili smo da DOS stane iza obnove ili rekonstrukcije vojvođanske autonomije. DOS je jasno obećao da će po dolasku na vlast, a na vlast smo, zapravo došli u januaru 2001.g., kada je formirana Vlada srbije, raditi na obnovi autonomije Vojvodine već u prvoj godini svoga delovanja. U obećanom periodu donet je Zakon o autonomiji Vojvodine. Ostaje drugi deo obećanja a to je da, kada se promeni Ustav Srbije, u njemu autonomija Vojvodine dobije još bolje mesto.
• Autonomija Vojvodine u programu Koalicije Vojvodina?
• Naš program je jasan. Zalažemo se za Srbiju kao jedinstvenu državu, sa jednom granicom i jednim političkim i ekonomskim sistemom, ali za Vojvodinu zahtevamo regionalnu ekonomsku autonomiju, koja nema politički smisao i ne vodi nikakvom otcepljenju Vojvodine. Već, naprotiv, vodi unapređenju njene regionalne autonomije – da ona bude doprinos jačanju privrede u celoj Srbiji. Drugi deo naših zahteva za autonomijom Vojvodine odnosi se na to da Vojvodina sama raspolaže svojim doprinosima za penziono i invalidsko osiguranje i da se izvršavanje zajedničkih programa u unutarstrukturnim oblastima, kao što su šumarstvo ili vodoprivreda, poveri decentralizovanim javnim preduzećima na našoj teritoriji. I to je učinjeno. Stvorili smo Vojvodinavode i Vojvodinašume. Vojvođansku autonomiju ne treba izlagati rizicima zalaganja za otcepljenje. To je, po nama, ratna opcija i mi to ne zastupamo.

LABUS

• Koalicija Vojvodina je podržala kandidaturu Miroljuba Labusa. Labus je dinamičan, izuzetno aktivan, zadužen za ekonomske reforme u zemlji... On je bio aktivni deo DOS-ovog nastupa u onim opozicionim danima i u situaciji kada smo dolazili na vlast. Labus je deo jemstva progresivnih snaga da će se sa reformama nastaviti. On uživa međunarodno poverenje i podršku i on je, s obzirom na to, najozbiljniji kandidat koji je u našem političkom i kulturnom krugu mogao da bude istaknut. Od njega, među nama nema, u ovome trenutku, jačeg kandidata, a njegova startna pozicija u odnosu na druge kandidate se ne može unapređivati.

PANČEVO

• Svih deset opština koje pripadaju Južnobanatskom regionu su moje izborne jedinice. Prirodno je, stoga, da se o pančevu i tim opštinama malo više brinem nego o nekim drugim sredinama. Mnogo sam uticao da pančevačka Azotara, u dva navrata, dobije vrlo veliku pomoć iz državnih sredstava da bi mogla da radi. Pomogao sam mnogim stručnim i sportskim udruženjima na području južnog Banata, da ostvare svoje kvalitetne projekte i programe. Očekujem da će na teritoriji južnog banata uskoro stići relativno veliki iznos infrastrukturnog kredita iz Mađarske koji će omogućiti poboljšanje puteva, kanalizacije, možda gasne mreže ili vodosnabdevanja u čitavom ovom regionu. Prirodno je da se založim za region koji je imao poverenje u mene i birao me za poslanika i koji me podržava i kao ministra.

POLJOPRIVREDA

• Očekujem da će biti izgrađena potpuno nova agrarna politika na programu Evropske unije, našeg približavanja njima i urastanja u njihovu agrarnu politiku. To je jako složen posao jer se i oni menjaju. Ali, mi se snažno evropeizujemo. Već smo sistem agrarne politike, u mnogo čemu, podesili evropskom. Mislim da ćemo lakše od mnogih, u našem okruženju, povratiti svoje nekadašnje pozicije.

NOVOSTI, BORBA, N. EKSPRES 28. avgust, 2002.g.

VESELINOV TVRDI DA SU VOJVOĐANI UZ LABUSA
DRUGI NEMAJU ŠTA DA KAŽU

Predsednik Koalčicije Vojvodina i republički ministar poljoprivrede Dragan Veselinov izjavio je juče u Pančevu da Vojvođani podržavaju predsedničkog kandidata Miroljuba Labusa jer je jedini koji ima savremen i otvoren program.

• Labus ima evropski program i dokazao je u protekle dve godine da je u stanju da ga beskompromisno sprovodi. On je političar iz prakse, sa operativnim državnim iskustvom i jasnog plana – rekao je Veselinov na konferenciji za štampu.

On je dodao da ostali kandidati nemaju šta da kažu i da govore kao da su u 1990.g. i ponovo izazivaju ekonomske sankcije protiv Srbije.

Predsednik Koalicije Vojvodina smatra da su predstojeći predsednički izbori druga faza borbe protiv Miloševićeve Srbije i da tek sa pobedom Labusa možemo konačno odahnuti i reći da je završen posao od 5. oktobra 2000.g.

POLITIKA 28. avgust, 2002.g.

OCENA VESELINOVA

Ulje i dalje skupo
Izmene zakona o porezu na promet pod upitnikom

Višednevna razmena informacija o mogućnostima da dođe do pojeftinjenja jestivog ulja, između Mlađana Dinkića, guvernera NBJ, i republičkog ministra poljoprivrede Dragana Veselinova, koja je prerasla na momente u polemiku o nadležnostima, danas je dobila novi prilog. Na redovnoj konferenciji za novinare ministar Veselinov je rekao da ozbiljnije pojeftinjenje ulja ne treba očekivati pre jeseni, odnosno, do narednog zasedanja Skupštine Srbije, a da bi trajnije rešenje problema cene ulja i njeno usklađivanje sa onima u zemljama Zapada, moglo da usledi od naredne godine.

Naime, Veselinov ostaje pri stavu da do značajnijeg pada cena ulja ne može doći smanjenjem kamata na bankarske kredite, već merama agrarne politike u koje spada i eventualno ukidanje poreza na promet jedinih prehrambenih proizvoda na koje se on još plaća - ulja i šećera.

Ministar kaže da je njegovo ministarstvo uputilo predlog da se porez na promet od 20% ukine i za ova dva prehrambena proizvoda, ali je pod znakom pitanja da li će taj predlog proći kod ministra Đelića, jer u slučaju da on prihvati ovakvo rešenje, republička kasa ostaje tanja za tri milijarde dinara, koliko se ubira godišnje od poreza na promet ulja i šećera. Ako ministar i vlada budu blagonakloni prema ovom predlogu, on će postati delotvoran tek pošto bude izmenjen republički Zakon o porezu na promet, a ta vrsta promena je u isključivoj nadležnosti Skupštine. Dakle, i u najpovoojnijoj varijanti po potrošače, valja sačekati jesenje zasedanje republičke skupštine.

Ministar, ipak, prihvatljivijim načinom za snižavanje cene ulja smatra uvođenje premije za poljoprivredne proizvode, uljarice posebno. Ako predlog njegovog ministarstva o takvoj vrsti ekonomske politike bude prihvaćen, to podrazumeva da će uljare sirovine po povoljnijim cenama dobiti tek iduće godine u ovo vreme. pod uslovom, naravno, da u agrarnom budžetu bude dovoljno para za premije.

POLITIKA, GLAS JAVNOSTI 26. avgust, 2002.g.

Dragan Veselinov, srpski ministar za poljoprivredu, o intervenciji iz robnih rezervi

Cene mesa samo nadole
Dobar rod kukuruza bi trebalo da snizi cene stočne hrane, pa time kasnije i mesa

Intervencija republičkih robnih rezervi sa 2.000 tona jeftinijeg svinjskog mesa, kao odgovor na nagoveštaj proizvođača i trgovaca povećanja cena ove vrste mesa, neće ugroziti proizvođače jer nema razloga za to – izjavio je srpski ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Dragan Veselinov.

Ministar Veselinov je rekao da cena kukuruza pada, da je i ostala stočna hrana sve jeftinija, što je dobar stimulans za proizvođače da povečaju proizvodnju i obnove stočne fondove u Vojvodini i celoj Srbiji.

Očekuje se da će ovogodišnja berba kukuruza biti bogata, što će uticati na dalje pojeftinjenje ove stočne hrane i nema razloga za generalni skok cena mesa. Među proizvođačima mesa ima dovoljno konkurencije tako da monopola nema, naglasio je Veselinov i dodao da su cene povoljne, jer je meso oslobođeno plaćanja poreza na promet.

Piletina, najčešće glavna na trpezi

Potrošnja mesa kod nas je ispod nivoa od pre 12 godina, ali je uvek veća nego u mnogim zemljama u svetu. Prosečna potrošnja po stanovniku iznosi 32,4 kg godišnje, od čega 13kg pilećeg, 11kg svinjskog, dok se ostalih 8,4kg odnosi na juneće, teleće, ovčije i ostale vrste mesa.

DANAS 24-25. avgust, 2002.g.

Agrobanka kreditira kupovinu poljomehanizacije

Agrobanka je najavila novi program kreditiranja razvoja sela. Reč je o kratkoročnim kreditima ( na šest i dvanaest meseci ), a sredstva će biti upotrebljena za kupovinu sitne mehanizacije i razvoj malih i srednjih preduzeća u oblasti stočarstva – izjavio je juče na konferenciji za novinare Dušan Antonić, generalni direktor Agrobanke.

Prema njegovim rečima, Agrobanka je započela saradnju sa Rabo bankom iz Holandije i to će omogućiti finansijsku podršku projektima u agararu.

• Pokušaćemo da njihovo iskustvo u agraru prenesemo na našu poljoprivredu, a što se tiče njihovoh učešća u kupovini naših akcija čija se vrednost kreće od 3-5 miliona evra, o tome će morati da se dogovore sa Narodnom bankom Jugoslavije – kaže Antonić.

Govoreći o izvorima finansiranja poljoprivrede Dragan Veselinov, republički ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva istakao je da su privatni džepovi glavni investitori, zatim dolaze bankarski krediti, sredstva Fonda za razvoj, Republičke direkcije za robne rezerve, donacije, budžetsko finansiranje i sredstva Fonda za razvoj malih i srednjih preduzeća.

• Mali i kratkoročni krediti, kao i velike kamatne stope osnovne su kočnice razvoja poljoprivrede. Verujući da se sve ovo može prevazići predložili smo Skupštini Srbije da se osnuje Fond za garanciju kredita malih i srednjih preduzeća i da se izmeni Nacrt zakona po kome bi i zadruge ušle u kategoriju MSP – kaže Veselinov i dodaje da je za bolje finansiranje poljoprivrede neophodno Štedno – kreditno zadrugarstvo.

GLAS JAVNOSTI 24. avgust, 2002.g.

Dragan Veselinov, ministar za poljoprivredu
Ako se ukine porez ulje jeftinije

Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede izjavio je juče da ulje može da pojeftini ako se država odrekne poreza na promet od 20%.

Ulje i šećer mogu da budu jeftiniji, jedino ako se ukine porez na promet od 20%, ali to se neće desiti pre jeseni jer, bi u tom slučaju, morao da se donese zakon o izmenama i dopunama zakona o porezu na promet koji se odnosi na šećer i ulje.

To je ono što smo mi predlagali još odavno. Međutim, od poreza na promet na ulje i šećer godišnje se u budžet slije tri milijarde dinara i ako je ministar za finansije spreman da ih se odrekne u redu, ali to onda ne sme da se učini na uštrb agrarnog budžeta, smatra Veselinov.

On je ponovo odbacio optužbe Mlađana Dinkića, guvernera Narodne banke Jugoslavije, da su uljari monopolisti.

• Da je to tačno, prvi bih ih prijavio Antimonopolskoj komisiji. Uljari ne sede i ne dogovaraju se o zajedničkom utvrđivanju cena, već naprotiv cene su njihove različite, od fabrike do fabrike, pre nego što je isporuče veletrgovcima. Prema tome nema tu nikakvog posebnog monopola a ne bih ni voleo da bilo ko političkim putem udari na uljare jer bi onda one prevalile sav trošak svoga poslovanja na seljake koji su ionako nezadovoljni otkupnom cenom suncokreta, precizira Veselinov, i dodaje daporez na promet kada je reč o osnovnim namirnicama, još postoji samo kod šećera i zejtina.
• Mi smo predložili generalno ukidanje poreza na promet još ranije na svim ovim proizvodima tako da ga nema na mesu, ribi, povrću, jajima, mleku, nema ga na inputima za proizvodnju ovih namirnica, zato što taj porez daje godišnje najmanje tri milijarde dinara, naglašava Veselinov. On smatra i da se cela kampanja oko pojeftinjenja ulja podigla, ne iz brige za standard građana već iz krajnje prozaičnog razloga.
• Izgleda da se neko posvađao sa ženom u kuhinji i ona mu naribala nos jer mnogo para troši na zejtin, kaže Veselinov i dodaje da snižavanje trgovačkih marži neznatno pojeftinjuje ulje, osim ako ne služi za političku propagandu.

POLITIKA 22.avgust, 2002.g.

Potrebno oko dve milijarde evra
Predlog za donatorsku konferenciju. Važan je politički dogovor.

Ministar poljoprivrede u Vladi republike srbije Dragan Veselinov danas je posetio Bezdan. On je rekao da u narednih pet godina u vodoprivredu Srbije treba uložiti dve milijarde evra. Ovaj novac je potreban da bi se dogradio sistem odbrane, nasipa i rekonstruisale pumpe i ustave.

Veselinov je najavio da će Vlada Srbije predložiti da novac koji je potreban za rešavanje ovih problema bude obezbeđen na narednoj donatorskoj konferenciji. Možda, kako je rekao, ne možemo da očekujemo da međunarodna zajednica izdvoji ova sredstva, ali je važno da se postigne politički konsezus oko toga da su vodoprivreda i sistem odbrane od poplava veoma važan deo infrastrukture Srbije, kao elektroprivreda ili saobraćaj.

Veselinov je upoznat sa trenutnim stanjem na ugroženom području. Tom prilikom zamenik rukovodioca odbrane od poplava Budislav Lukić rekao je da opadanje nivoa Dunava ne znači i da prestaje opasnost od poplava zbog toga što zbog dugog trajanja ovakvog stanja visokih voda može doći do osipanja nasipa odbrane.

DANAS 22.avgust, 2002.g.

Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Nasipi spremni i za petstogodišnje vode

• Nema nikakvog razloga za zabrinutost. Vrh vodenog talasa koji stiže u Jugoslaviju neće naneti štete. ovo za nas nije nikakav izazov i stanovnici mogu da budu potpunu mirni – kaže u razgovoru za DANAS ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Veselinov. On tvrdi da su nasipi duž obale Dunava napravljeni tako da mogu da izdrže i napad petstogodišnjih voda.
• Kad odemo stat5istički unazad petsto godina, pokazuje se da ne postoji voda koja bi mogla da probije nasipe koje danas imamo, naglašava Veselinov.

Sa ministrom razgovaramo u trenutku kada mađarski mediji javljaju da je vodostaj Dunava najviši u baji gde je za 33 cm pdbacio rekord iz 1965.g. Očekuje se stagniranje i opadanje nivoa vode, a stručnjaci konstatuju da vrh vodenog talasa napušta Mađarsku put Jugoslavije. Vodostaj Dunava na ulasku u Jugoslaviju iznosi 696cm i porast od četiri cm biće povod za uvođenje vanrednih mera odbrane od poplava.

• Cela Evropa užasnuta je silinom vode, materijalna šteta je ogromna. Na čemu zasnivate bezrezervni optimizam?
• Nema razloga da mi budemo uplašeni jer u Vojvodini postoje najbolji sistemi na Dunavu u Evropi. Osim toga primićemo i manju vodu nego što su oni imali, jer jedan deo njihove vode ne dolazi kod nas. Stiže nam dunavski talas, a usput se i on razređuje. Kad uđe u Vojvodinu okružen je bedemima i istovremeno se razređuje po kanalu Dunav – Tisa – Dunav tako da mi imamo mogućnost da smesta razvučemo te velike vode koje stižu. takav sistem u Saksoniji i Pragu nemaju. Možda su, bar tako tvrde vodoprivredni inženjeri, napravili i neku grešku na severu jer nisu na vreme ispustili vode iz akumulacionih jezera pre nego što je stigao ovaj veliki talas. Tako bi akumulaciona jezera mogla da prime bar deo te velike vode i smanje protisak na obale i gradove koji su stradali. Mi namamo razloga da napravimo takvu grešku, jer ĐERDAP je otvoren, a verujem i da su na ĐERDAPU presrećni zbog ove velike vode jer rade punim kapacitetima.
• Sa kakvim odbrambenim sistemom sačekujemo vrh vodenog talasa?
• situacija je pod kontrolom zahvaljujući ogromnim i moćnim odbrambenim sistemima, posebno onim koji su rađeni posle 1965.g. Na levoj obali Dunava uspostavljen je sistem nasipa visine od tri do šest metara sa crpnim stanicama i ustavama. Poplavni talas voda koji ide iz gornjeg toka Dunava ni slučajno nije onoliko snažan kao onaj iz 1965.g. tako da su svi gradovi i opštine do Novog sada bezbedne. Ispod Novog sada takođe nema opasnosti zato što taj deo toka reguliše đerdapska brana. Ona će biti otvorena da propusti veliku količinu vode. Praktično, stanovnici donjeg dela toka Dunava neće ni videti da je do njih stigla neka velika voda. Doćiće do porasta nivoa reke. ali to je daleko manje od uobičajenog kretanja Dunava u nekim drugim prilikama.
• Vikend naselja pored Dunava su već oštećena. Da li postoji neka preliminarna procena štete?
• Neće biti nikakve štete.Može doći jedino do proboja vode ispod nasipa na mestima gde je razređeno zemljište, ali na takvim mestima se u tom slučaju odmah donose vreće sa peskom kako bi se zapušila rupa. Organizacija u Vojvodini protiv poplava je uvek bila na velikoj visini tako da imamo ogromno iskustvo u tome. Nastala je odbrambenim sistemima koji su počeli da se grade od oca Marije Terezije naovamo. Vojvodina isključivo postoji zahvaljujući odbrambenim sistemima od poplave, inače bi bila more.
• Kakvi su planovi za budućnost?Da li planirate ojačavanje sistema?
• Za ojačavanje sistema, čak i u budućnosti nema potrebe. Ono što mi treba da uradimo jeste da na pravi način održavamo postojeće nasipe, kako bi permanentno bili solidni. Brane i crpne stanice treba obnoviti jer je sve to relativno zaostalo. Zbog toga ćemo neprekidno upozoravati i Vladu Srbije i vlasti u Vojvodini da je neophodno da se ulože velika infrastrukturna sredstva za vodoprivredne objekte. Neophodni su povoljni međunarodni infrastrukturni krediti za obnovu tih objekata. Naša sredstva su premala za veličinu objekata koji postoje u Vojvodini tako da ćemo tražiti od donatorske konferencije da razumeju da infrastrukturne potrebe Srbije nisu samo železnica , EPS i putevi, već i ogromni vodoprivredni odbrambeni sistemi.

Carnex treba da traži zadovoljenje

• U nadležnosti vašeg ministarstva je i fabrika Carnex iz Vrbasa. Objavljivanje neistine o postojanju botulinusa u paštetama fabrici je naneta velika materijalna šteta. Ko je kriv?
• Mi smo veoma srečni što je utvršeno da Carnex izrašuje svoju čuvenu paštetu po svim zdravstvenim pravilima, a u to nikada nismo ni sumnjali. Carnex sa pravom treba da razmišlja da traži pravdu i zadovoljenje na sudu zbog toga što su neki neodgovorno optužili njegovu paštetu da truje decu. Pre svega optužbe su stigle iz redova lekarskog kruga, mada bi lekari morali znati da botulizam ubija i to tako brzo da je dovoljan jedan gram botulinusa da otruje ceo Beograd. neodgovorno je bilo to što su neki pre analize o stvarnoj zdravstvenoj ispravnosti carnexove paštete optužili fabriku. U suštini se slučaj može tumačiti i kao neodgovorno vođenje komercijalnog rata protiv jedne firme.
• Carnex, optužuje i državu. Zašto niste ništa ništa preduzeli?
• U ovakvim slučajevima država mora da ćuti i ne sme nikoga da optuži pre nego što ima valjane dokaze šta je stvarno uzrok. na lice mesta su izašle i zdravstvena i veterinarska inspekcija i preuzeli uzorak. Ministarstvo poljoprivrede može da kontroliše kvalitet proizvoda a zdravstvenu ispravnost proizvoda kontrolišu sanitarna inspekcija i ministarstvo zdravlja. Konačno uzorci su nedvosmisleno pokazali da je pašteta ispravna i Carnex treba da traži zadovoljenje. međutim, u Ministarstvu poljoprivrede ne znamo kolika je šteta i nismo dužni da je podmirujemo, jer je nismo ni izazvali i žao nam je zbog ovoga što se desilo, a baš zbog neodgovornih izjava drugih. Nažalost, ljudi iz državne strukture.

BORBA 21. avgust, 2002.g.

DRAGAN VESELINOV
Rističević nije ozbiljno mislio

• Koalicija Vojvodina, koju čine Narodna seljačka stranka i Pokret za Vojvodinu, od početka pa i sada podržava kandidaturu Miroljuba Labusa, kao savremenog političara koji će nam obezbediti mir i prosperitet – rekao je na konferenciji za novinare u Pančevu, lider ove stranke Dragan Veselinov.
• Najavu našeg potpredsednika Marijana Rističevića mi ne shvatamo ozbiljno, nego kao malu šalu sračunatu na to da iznervira političke protivnike.

BLIC, POLITIKA, GLAS, BORBA 21. avgust, 2002.g.

Veselinov kritikovao guvernera Dinkića
Ulje nije skupo

Polemici o eventualnom snižavanju cene ulja, koju proteklih nedelja vodi nekoliko srpskih funkcionera sa proizvođačima ove životne namirnice, juče se pridružio i Dragan Veselinov, republički ministar poljoprivrede.

• Guverner se ne razume u zejtin i to je isto kao kad bih ja obećao kredit sa jedan posto kamate mesečno. Međutim, mislim da se ipak ja više razumem u kamate nego Dinkić u zejtin – rekao je Veselinov komentarišući nedavnu izjavu Narodne banke Jugoslavije Mlađana Dinkićao pojeftinjenju ulja.

Ministar poljoprivrede naveo je da bi se do eventualne niže cene ulja moglo doći uvođenjem premija, ili ukidanjem poreza na promet, ali kako je istakao ovi potezi trenutno su na dugom štapu.

Mlađan Dinkić je obećao da će razbiti kartel uljara i sniziti cenu do septembra, jer prema njegovim rečima sadašnja cena ovog proizvoda ga posebno iritira pošto je viša nego u okolnim zemljama za skoro 30 din, a plate domaćih potrošača su znatno niže od plata građana u susednim zemljama. Dinkić je dodao i da za sadašnju cenu jestivog ulja, koja u proseku iznosi 80 din, ne krivi uljare već aktuelnu agrarnu politiku.

Kako je u Zajednici za industrijsko bilje nedavno rečeno BLICU visoka cena ulja u odnosu na okruženje nije posledica njihovog monopolskog položaja, već uračunatog poreza na promet i trgovačke marže.

• Svuda u svetu država stimuliše proizvodnju suncokreta sa 30%, a naši proizvođači ne dobijaju ni dinar. Takođe, nijedna zemlja u našem okruženju ne naplaćuje porez na promet ulja, a on je kod nas 20%., kao i za svu drugu robu – tvrdi Tode Vasilić, pomoćnik direktora Zajednice za industrijsko bilje. Prema njegovim rečima, kada se na proizvođačku cenu od 49 din doda porez na promet i trgovačka marža, litar ulja ne može da košta manje od 65 din. Cena ulja trebalo bi da ostane nepromenjena u narednih nekoliko meseci, zjavio je za BETU sekretarr Odbora za agrar Privredne komore Jugoslavije Milan Prostran. prostran je rekao da se na osnovu sniženja kamatnih stopa ne može očekivati drastično smanjenje cene litre ulja za 20 din., kako je najavio guverner NBJ Mlađen Dinkić. Inače, litar jestivog ulja u proseku košta 0,75 evra u zemljama koje su naši susedi.

BETA 19. avgust, 2002.g.

VESELINOV U BEZDANU
Vojvodina nije ugrožena

Vojvodina ima najrazvijeniji sistem odbrane od poplava i zato nema opasnosti od poplava, ocenio je juče ministar poljoprivrede Srbije Dragan Veselinov.

On je, tokom posete vodomernoj stanici Bezdan, ocenio da talas vode koji stiže Dunavom u Srbiju 22. avgusta neće ugroziti zemlju.

• Vojvodina zavisi od svojih nasipa, ustava i brana i bez toga taj deo bio bi more, a vodom bi bilo ugroženo 350 većih naselja, rekao je Veselinov.

Ministar poljoprivrede posetio je Bezdan kao član delegacije Vlade Srbije koju predvodi premijer Zoran Đinđić.

POLITIKA 10. avgust, 2002.g.

Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Veselinov i njegov portugalski kolega Armandos Sevinate pinto razgovarali su danas u Lisabonu o mogućnostima međusobne saradnje i razmenili mišljenja u oblasti agrokulture.

Tom prilikom ministar Veselinov detaljno je upoznao svog sagovornika sa dosadašnjim merama Vlade Srbije i postignutim stepenom liberalizacije tržišta.

NEXT >